У почетку створи Бог небо и земљу. […] И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро. […] И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их. И благослови их Бог, и рече им Бог: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи.” (1. Мојс. 1,1;10;27-28)
Од самог почетка људског постојања, одређен је однос између Бога и од њега саздане творевине. Непојмљиво и несхватљиво је како је Бог из небића привео овај свијет и све што је у њему у биће. Сваки покушај описивања тога би био недовршен, свако убеђење да смо разумјели како се почетак живота десио би било израз нашег незнања. Стварање свијета нам остаје недостижно, јер је Бог недостижан. Разумљиво је онолико, колико нам се Бог открива. Али потпуно сазнање ове тајне ће остати немогуће, као што је потпуно поимање Бога немогуће. Оно што нам се открива из књиге постања јесте, да је Бог владар свијета и да је сва твар усмјерена ка њему. Човјек унутар односа Бога и Његове твари заузима посебан положај. Иако физички слабији од многих животиња, он својим разумом, који је Бог удахнуо у њега, постаје господар над животињама и природом. У том погледу је створен по слици и прилици Божијој, да буде милостив, благ и добар господар на овоме свијету. Али је створен, дио је творевине, и у томе се суштински разликује од Бога који је без почетка, који увијек јесте и на исти начин јесте. Зато смо и ми, као и сва творевина, усмјерени ка Творцу који је извор живота и у коме једино можемо имати живот вјечни. Бог, нама невидљив, неизказив и непојмљив узима на себе људску природу, рођењем од Дјеве постаје један од нас. Господар свега се поистовећује са слугом. Данас се Његово снисхођење и љубав према нама потврђује незамисливим чином: Овај догађај на ријеци Јордану, када Јован крштава Господа, преврће све утемељене односе Бога и човјека, природе са Творцем, закони природе се на тренутак гасе, све стаје. Јован зачуђен оним што Христос захтјева, говори: „Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?” (Мт 3, 14). Како ће свећњак освјетлити свјетлост? Како руку да положи слуга на Господара?
Зашто је Јован морао да крсти Христа? Зашто се Бог толико понижава? Човјеков пад носи страшне последице са собом. Више није у стању да испуни ону прву заповијест Божију, да будемо добри господари на свијету. Природа и животиње страдају и пате због нашег егоизма, због сујете, мржње и надмености. Све смо око нас заразили црнилом смрти. Бог је све створио из љубави, све неизмјерно воли и зато пати, када види наше страдање. Тај призор више није могао да поднесе, није могао да гледа како његова творевина, коју је назвао (веома) добром, бива стегнута оковима смрти. Зато је послао свога Сина да постане један од нас, да нас Он изведе из таме. Постаје човјек и показује нам својим примјером пут којим треба да идемо, како би поново достигли слободу живота. Његов примјер је чиста, безусловна и бескрајна љубав. Он се из љубави понижава и допушта да га људска рука крсти. У том вхрунцу Његове љубави се јавља Дух Његов, Дух Свети, Дух истине који је извор живота и потвруђује, да је Бог који је постау човјек! Чини да наша боголикост поново засија, тако што ћемо бити слуге другим људима, као што је Он био слуга свима нама. Позив, да будемо савршени као што је Отац наш на небесима (Mt 5,48), остварујемо у љубави према другом човјеку. Зато своје ученике на Тајној Вечери опомиње да ко хоће да буде први, треба да буде слуга свима (Лк 22,26). У тој љубави ћемо и ми видјети Духа Светог у чистоти бијелог голуба, који нас воду у заједницу са Богом. Крштењем од Јована, Христос почиње да испуњава коначно оно, због чега је дошао у свијет. Иде на добровољно страдање, како би једном за увијек побдједио смрт и даровао нам живот вјечни. Кренимо и ми Христовим путем, како би кроз љубав, која подразумјева бол и страдање, васкрсли са Њим и ослободили се од смрти. Сва твар, природа, вода Јордана, се данас преобразују, благосиљају и славе Творца свог, који је у облику слуге (човјека) дошао да све спасе из пропадљивости и узнесе у вјечни живот! Радујмо се и ми, јер смо кроз крштење постали удови Христовог тијела, на свакој литургији се сједињујемо са њим и данас нам се ова вода преображава у Јорданску воду која исцељује наше слабости и освећује све нас. Бог се јави!