АУГЗБУРГ, НОВОСТИ

Презвитер Ненад Живковић: Светосавска беседа 2025. године

Драги парохијани, драга децо, омладино и родитељи,

Драга децо Светога Саве,

Свако ко пожели или се неким случајем нађе у прилици да беседи о Светом Сави или њему у част, налази се пред једним од најтежих задатака. За нас свештенике, служитеље Божије, још је и више то случај. Зато овој беседи приступам са свешћу и признањем да ни најмање нисам достојан великом Сави српскоме и васељенскоме сандале одвезати. Зато ће ово обраћање бити кратко и надахнуто оним о чему последњих дана размишљам.

Пре 850 година родио се један принц, сами почетак већ би се могао окарактерисати као бајка, који ће у својим младим, тинејџерским годинама донети одлуку чије последице сежу до нас данас – до свих вас који сте данас овде. Принц ће одбацити удобност, да, то смо чули већ безброј пута, и заменити је тешким подвигом, непрекидном молитвом и служењем Богу и другима. Остављајући оно што је било лако, његово ново име Сава засијаће свим људима са којима је долазио у додир, а преко њих и читавим народима.

Данас га славимо, певамо му песме, понешто о њему знамо, увек мање него што би требало и никад довољно, али понајмање му поштовање одајемо тиме што живимо примером који нам је он оставио! Гледа нас Сава монах са иконе, гледа са иконостаса, а ако Бог да и ми се удружимо, гледаће нас и са зида ове наше цркве, гледа нас Сава из наручја Божијег. Гледа и за нас се сигурно моли, а његова нам је молитва преко потребна!

Учио је наше претке пре осам стотина година, да Богу јединоме, који се у Светој Тројици слави, који се Сином Својим јавио и Духом Светим нас окупља, да само Њему верују, Њега славе и Њиме се у светој божанственој Литургији причешћују.

Учио их је да права вера, вера у Оца, Сина и Светога Духа, може бити једино вера која је делима и животом посведочена. То значи: живети онако како Јеванђеље односно Христос говори: воли ближњега свога као себе самога. То значи, чинити увек и на сваком кораку правду, а не неправду; то значи: не угњетавати и не тлачити, не мучити и не понижавати другога; то значи: бити увек спреман признати и своју грешку, показати смирење – показати љубав.

Учио их је и просвећивао, као што нас и данас учи, а на нама је да Савини ученици, Савина права деца будемо не просто по имену и пореклу, већ управо по томе да ли заиста држимо његову реч и живимо онако како је он нама преко наших предака утабао пут. Данас и увек, питање које себи морамо да поставимо јесте да ли нас Свети Сава, док нас с љубављу гледа, препознаје као своје.

Њему нека је слава и милост, а нама његово заступништво и пример увек на помоћ.