Дани Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу почели синоћ добротворном продајом изложбом, посвећеном изградњи Дома Мирослављевог јеванђеља, а у наставку и традиционалном Петровданском академијом, на којој је промовисана књига Епископа Диселдорфског Григорија.
Изложба је, како је казала академска сликарка Весна Иличковић Медојевић, организована као резултат добре и хумане воље умјетника који чине све да свијет учине љепшим бољим и хуманијим за живот .
“Исто тако вјерујем да су на овом мјесту окупљени умјетници који су духовно и етички будни и који промишљају о напретку културе и духовности на овом нашем простору.
Ово је прилика свих нас која нам омогућава да подржимо умјетност и културу, али и да се ангажујемо у очувању нашег културног насљеђа, “ казала је умјетница.
Нагласила је да је Мирослављево јеванђеље једно од најдрагоцјенијих писаних споменика културе .Његова историјска и умјетничка вриједност је изузетна, што нас обавезује да га чувамо, сачувамо и преносимо будућим генерацијама.
Идеја о изградњи спомен куће посвећене Мирослављевом јевандјељу је жеља свих нас да се створи мјесто које ће служити као дом за очување и промоцију нашег културног насљеђа”, казала је Иличковић Медојевић, додајући да вјерује да ће Кућа Мирослављевог јеванђеља постати мјесто духовног и културног уздигнућа свих нас.
Изложба нам, поручила је сликарка, пружа прилику да уживамо у различитим умјетничким дјелима која су стварали надахнути умјетници, наглашавајући да је свака Свака куповина слике биће корак ка остварењу нашег циља Нека ова изложба покаже колико нам је стало до изградње.
Поред великог броја вјерника, свештено монаха на свечаној академији је, поред владика Методија и Григорија присуствовао и Епископ Буенос-ајрески Кирило.
Говорећи о књизи, епископ Будимљанско-никшићки Методије је казао да су дјела епископа Григорија пронашла своје мјесто у историји српске књижевности.
„Од монаха до пјесника преко прага Херцеговине до центра Европе одвијаће се духовни, али и физички повратак нашег Одисеја самоме себи, својим читаоцима, али изнад свега сањаном окриљу кући, домовини. Нови Одисеј обиљежио је и новог Овидија. Љубављу према човјеку и вјером у невидљиви смисао који се крије у љепоти и тајнама њене нацикличности и везама засноване појавности“ казао је епископ Методије.
Професор др и књижевни критичар Радоје Фемић је истакао да књига „Небеска дворишта“ еманципује савремену српску књижевност који су имали најзначајнији „духови“друге половине двадесетог вијека.
„ Са становишта књижевног критичара морам рећи да је веома важно да се једна врста михизовског огледања у овој књизи може извести, не само на основу оног импресионистичког метода, него на основу еманентног метода, који подразумијева концентрисаност само на текст, а не на вантекстовне релације које га обиљежавају. И на том методолошком тесту, ова књига би свакако, не само прошла, него потврдила властити антологијски карактер и због тога је срдачно препоручујем „ рекао је Фемић.
Владика Григорије је казао да је имао промоције у Паризу, Лондону, Бечу али да нигдје није била тако лијепа као у Бијелом Пољу.
“ Не знам зашто, нећемо се пуно ни рапситивати али вјероватно има неки разглог зашто је овдје било тако свечано и лијепо. Вама је свима познато да ми свештеници знамо некада да причамо не баш тако садржајно колико дуго”, казао је Владика Григорије, додајући да је су га дивна дјеца, водитељи а нарочито Владика Методије потресли из дубине душе, говорећи о његовој књизи.
Владика Григорије се посебно осврнуо на празник Светих Апостола Петра и Павла, посебно на живот славног и живописног човјека какав је био Петар.
“Тај Петар је, по мом дубоком увјерењу, толико свима нама потребан, као и Павле, као и Матеј, Лука Јован, али Петар. Петар је толико важан зато што он стално пада и устаје. Он стално засија и потамни као чвојек, уздигне се до највећих висина. Он најбољи одговор даје на то питање ко је Христос, и виче: “Ти си Христос, Син Бога живога”. Он се плаховито маши за нож, па одсјече ухо стражару, он се уплашио жена које су га питале “ниси ли ти један од њих”. Он је говорио Христу “ти ћеш мени прати ноге, неће то бити”. А када му Христос каже ‘мора тако бити’ он каже: “Пери ми онда главу”. Тако био један да кажемо мало преслободно мало несређен човјек. Али сав искрен, у правом смислу те ријечи човјек”, бесједио је Владика Григорије.
Он је са вјерницима подијелио и своје размишљање о ријечима Анђела Господњег, који је послије доласка Жена Мироносица на Христов гроб рекао да иду у Галилеју, да ће га тамо наћи.
“ Петар је на неки начин са братом Андрејем био првозвани, најистакнутији међу апостолима, најслободнији пред Христом, најслободнији и у одбрани Христа од оних који су га нападали. Петар је на крају пао малтене у издајство, у оно што је најгоре када ради о пријатељству, одрекао се три пута Христа. И онда се збива нешто чудесно. Наиме, жене које су пошле ујутро рано наг роб нашле су камен одваљен и среле бијелог Анђела који им је рекао: “НИје овдје онај кога тражите, него је као што је рекао васкрсао, идите у Галилеју, и тамо га чекајте”. То је једна чудесна мисао. Зашто сад да иду у Галилеју када су већ ту у Јерусалиму? Неки одговор о којем сам дуго размишљао гласи: Зато што су га у Галилеји први пут срели и завољели. Идите, наћи ћемо се тамо гдје смо се завољели, гдје сте завољели тога који је Васкрсао. То је једна димензија. И ја бих сваком човјеку који се изгубио, а сви се по мало губимо на моменте, а поготово се губио Петар, кога ја много волим, можда зато што се и ја губим тако лако. Рекао би му: “Иди тамо гдје те је први пут дотакла милост Божја”. Нека свако од вас пронађе своју Галилеју, или упроштено речено, ‘иди тамо гдје си се изгубио, односно, док си знао гдје си’, односно, ‘врати се на оно мјесто, гдје си био с Богом’.
Он је у бесједио истакао да људи ма гдје отишли да се увијек враћају свом извору- завичају.
„Новим спасавамо старо, али то ново треба да извире из оног старог и да не буде одвојиво од њега. Тако и ви настављате живот ове чудесне старе цркве. Тако и ова дјеца која су се вечерас појавила и која ће можда свирати у некој свјетској филхармонији, али они никада неће заборавити свој завичај. Зато је важно да се научимо од Петра да будемо храбри и да вјерујемо“ казао је епископ Григорије.
На свечаности су учествовали су црквени хор „Свети Никола“, гуслар Синиша Петрић, Анђелина Фемић, Богдана Фурунџић, Нађа Маринковић, док су програм водили глумци бјелопољског позоришта Нела Терзић и Предраг Вукојевић.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
