КАСЕЛ, МИТРОПОЛИТ ГРИГОРИЈЕ, НОВОСТИ

Прослава храмовне славе и бесједа Владике Григорија – Касел

У трећу недјељу по Духовима, 25. јуна 2023. године прослављена је храмовна слава у част Св. кнезу Лазару. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Владика Григорије уз саслужење надлежног пароха и свештеникâ Епархије диселдорфске и њемачке. Након Свете Литургије уприличена је Трпеза љубави у црквеној сали и порти. 

Бесједа Владике Григорија:

У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, скоро сам прочитао један разговор. Неко је упитао једног великог научника да ли Бог постоји или не постоји а он је одговорио на један необичан начин. Рекао је ако Бог постоји ми смо у невољи а ако Бог не постоји ми смо у још већој невољи. Затим су га питали како он то мисли да смо ми у невољи ако Бог постоји. Научник је рекао ако Бог постоји онда би требало  стварно да живимо онако како Он хоће а већина људи тако не живи а ако Бог не постоји, онда смо, каже он, удаљени од сунца толико и толико, налазимо се у једном простору без икакве контроле, без реда и смисла, и у том случају смо у озбиљном проблему. Тако размишља један научник. А како размишљамо ми хришћани? Ми хришћани знамо ово што смо управо прочитали, да је Бог ради нас и нашег спасења послао Свога Сина у овај свијет и да је Син Божији дао живот не само за праведнике него и за грешнике, дао живот за свакога ко повјерује у Њега, да не погине него да буде жив. Ето, шта је Бог урадио за нас, браћо и сестре, да не би било тачно оно што паметни научник каже, ако нема Бога онда смо у невољи. Али, замислите да има Бога и повјерујете као што повјеровасмо ми Јеванђељу, и то таквога Бога Који даје све да бисмо ми имали живот и били живи, чак и Самога Себе. Тај Бог, Који је дао Свој живот за нас, данас нас учи из Јеванђеља да се не бринемо шта ћемо јести и пити, у шта ћемо се обући, да се не бринемо. Он нам каже погледајте љиљана у пољу, у свој слави својој, ни Соломон се не обуче као један од њих, па када траву, која данас јесте а сутра већ увела и у пећ се баца, Бог тако одјева и тако се за њу брине, како ли неће за вас. Шта је проблем са нама? Наш проблем је да ми не можемо да повјерујемо у то колико нас Бог воли! Да нас воли више него птице које пјевају и слободно лете и више него љиљане у пољу. Не знамо зашто у то не можемо да повјерујемо? Вјерујем, због тога што мислимо да нам је лакше ако не повјерујемо. Данас славимо, браћо и сестре, једнога од нас људи, који је повјеровао, и који је био обучен као и Соломон у слави својој, и који је био кнез и богаташ, славан, признат, поштован, образован, храбар, мудар све што човјек може пожељети. Онда дође таква стварност да се стави његова вјера на испит. Долазили су они који нису вјеровали у Бог Који се жртвује за друге и тражили су од њега да се жртвује или да побјегне. Има је довољно сребра и злата, могао је отићи у Дубровник или било гдје, гдје нема Турака и гдје Турци не владају. Сви би га примили са толиким богатством. Али, он је одлучио да испуни ријеч написану у Јеванђељу иштите најприје царства небеског а све остало ће вам се придодати. Знао је да ако буде хито да сачува своју одјећу, своје богатство, своје златнике, знао је да ће у томе случају изгубити царство Божије, да ће изгубити вјечност. Зато је одлучио да покуша да заштити друге али не тако што је послао војску, као што данашњи владари раде, и они са Запада и они са Истока, сједе у својим канцеларијама а шаљу војнике да некога нападају и да се против некога боре. Он је стајао на челу војске и мале су шансе биле да неће изгубити главу. Многи су говорили да је он то знао унапријед. Али ја вјерујем да је он хито да се избори и побједи. Оно што је најбитније, он је био спреман да се жртвује за друге и као цар, и као кнез, и као војсковођа, и као хришћанин. Прије свега и изнад свега, он је изгубио живот. Али гледајте шта се догодило, ми га до данас славимо, ми га данас волимо, ми му се данас дивимо. Замислите да је зграбио своје кофере и своје злато и да је негдје побјегао, ко би се њега данас, послије више од шест стотина година, сјећао? Нико! Већ можемо да схватимо да је истина ријеч Божија да ће се све придодати онима који ишту царство Божије. Ми га сликамо на иконама као Соломона обученог у царске одежде и порфиру, и он нам служи као углед. Због чега нам служи као углед? Не зато што је рекао хајдете, ви мене заштитите, ја сам ваш кнез… Не! Он је учинио све да заштити оне иза себе. Иако је изгубио битку од моћније силе, ипак је изгубио тако да његов син није био толики вазал као што су данас кнезови вазали. Деспот Стефан је био вазал али је био и храбар, и моћан, и слободан, и био силан и сличан своме оцу по свему. Највише му је био сличан по врлинама доброте, храбрости, мудрости. Ето, браћо и сестре, шта нас учи данашње Јеванђеље и шта нам показује данашњи празник и шта би ми из тога требало да научимо, да се не бринемо превише али, знам да се ми бринемо. Лично се бринем. Бринемо се шта ли ће бити у суботу, шта ли ће бити у недјељу, како ћу ово, како ћу оно… Када год се тако бринемо ми смо маловјерни. Шта треба да урадимо ? Треба да урадимо оно што до нас стоји и да вјерујемо да ће остало учинити Бог, тако је говорио Патријарх Павле. Свети Кнез Лазар је учинио оно што се од њега очекивало и зато је славан. Многи нису учинили оно што се од њих очекивало и зато су неславни. Зато вјерујте и надајте се и немојте се бринути, јер нећете бригом своме расту придодати један лакат, како каже Свето писмо али вјерујете, и учините оно што да вас стоји. Да се томе научимо од Светога мученика и Кнеза српског и цара Лазара. Амин Боже дај.