У четврту недељу по Васкрсењу Христовом када се чита одељак из јеванђеља о Раслабљеном ( Јов. зач. 14. гл. 5. ст 1-16), Црква Божија се ове године сећа догађаја спаљивања моштију Св. Саве, заштитника и покровитеља храма у Хановеру.
Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Бранислав Чортановачки уз саслуживање протонамесника Александра Перковића и ђакона Славка Босанчића. Свету Литургију обогатиле су својим појањем Јелена Агбаба и Снежана Нешић. Присутство народа није било у оном броју као ранијих година, због мера предострожности које су предузете, а које су изазване епидемијом, али тиме радост прославе није била умањена.
Сваке године, 10. маја, Српска православна црква молитвено се сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског. 1594. године на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Икона српског великана ношена је на заставама. Као казна за ову буну у крви угашеној, Синан-паша наредио је да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешева, где су биле више од 350 година, и спале. То је требало да уништи велики култ великог свеца у народу, а са њиме и све наде за ослобађању од Османлија. Према историчарима, мошти Светог Саве били су „извор српског државног легититимитета“ и „симбол српске традиције о државној независности“. Како бележе савременици, овај злочиначки чин био је пропраћен невременом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био разасут на све стране.
И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к роду засијала!
Јован Јовановић Змај
Вест преузета са сајта ЦО Хановер:
https://orthodoxekirche.com/
