БЕРЛИН, МИТРОПОЛИТ ГРИГОРИЈЕ, НОВОСТИ

Прослава храмовне славе у храму Светог Саве у Берлину

 

У недељу тридесет и прву по Педесетници, 26. јануара 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ лосанђелески и западноамерички г. Максим началствовао је светом архијерејском Литургијом у храму Светога Саве у Берлину уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа диселдорфско-берлинског и Митрополита немачког г. Григорија и свештенства Светосавског храма. 

Након прочитаног јеванђелског зачала Владика Максим се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости.

„И Онај који сиђе, и Онај који узиђе, једно су, исти је (уп. Еф 4, 10). Како спојити, драга браћо и сестре, драга децо, необичну синтезу данашњих празника, недеље по Богојављењу, дана када славимо и Светога Саву, који се чудесно преклапају. Оно што човеку прво дође на памет јесте сами Христос који својим присуством уноси светлост о којој говори данашње Јеванђеље. Почетак Његовог спаситељског рада и проповеди састоји се у доношењу светлости и позивању на покајање. Покајање настаје са доласком, приближавањем Царства небеског: „Покајте се јер се приближило Царство небеско“ (Мт 3,2). Покајање, како то свако од нас зна и осећа, јесте већ допуштање светлости да уђе у наш живот, у пределе таме и сенке смрти, како у нашим бићима, тако и у читавим областима тварног постојања.

Оно што спаја Светитеља Саву са овим празником Богојављења, чије оданије данас славимо, јесте просветитељска црта коју он својим животом, ликом и делом уноси у живот свога народа. Може се рећи да је и он – као Христос – прошао кроз области тамне, затамљене јер не би, очигледно, његов подухват био тако успешан да није као (про)светитељ носио са собом бакљу вечне светлости. Оно по чему Свети Сава понајвише подсећа на Христа јесте нешто што је окарактерисано фразом присуство у одсуству. Ако мало боље погледамо његов живот, опет у знаку Христа, уочава се да у сваком моменту његов живот прожима дијалектика: присутан у животу својих родитеља, па одсутан као нежна грана великога храста. Он одлази у Свету Гору, напушта овоземаљски живот и ступа у живот светогорске заједнице. Објашење овој дијалектици можемо да пронађемо у поштовању слободе других: као што се Христос повлачи током свог живота, у пустињу, рецимо, па онда долази међу народ да проповеда, тако Сава напушта очев дом, одлазећи на Свету Гору, па онда и њу напушта постајући актер на светској сцени тога времена која је у глобалној пометњи, улази у арену живота свога народа, рекли бисмо, у геополитичком смислу, и тако постаје носилац светлости о којој смо говорили; својом проповеђу, личношћу, и својом харизмом овај Христов проповедник спаја супротности свога народа, постаје миротворац, а на светском плану чини познатим свој народ отварајући га према свету.

Таман када постаје нашироко познат, Сава се повлачи. Као што Христос говори својим ученицима да је добро да Он оде [од њих] (уп. Јн 16,7), тако се и Сава ради нашега добра повлачи. Но, ми се питамо како је добро да нас неко напусти и остави нас сиротим (уп. Јн 14,18). Као што је Христос својим одласком, Вазнесењем, допустио свима, почевши од апостола, да својом слободом и вером Њега и даље чине присутним, а то је понајвише дело Духа Светога, тако и Свети Сава напуштањем архијерејског трона, јер је, као што знате, изабрао Арсенија за свог наследника, једног од својих ученика, показује тим чином, драга браћо и сестре, како је понекад добро допустити и дати простор ближњима, а не стално својим присуством њих чинити неслободним, односно принуђеним да нас уважавају и поштују. Овај један мали пример повезаности Светога Саве и Христа уноси и у наше животе ту важну димензију поштовања ближњега. На тај начин и ми, следујући Светоме Сави, нашим животима постајемо светосавци, и наравно, христоносци, пуштајући да се у нашим животима пројави живот Исуса, живот присуства у одсуству што је за нас велики благослов.

Нека нас Господ и у ове дане велике смутње и метежа непознанице у којој се налазимо просветли светлошћу коју је донео у крајеве Галилеје незнабожачке, те и да њу унесе и у наше животе. На том путу је Свети Сава не само пример, већ и помоћник који нас надахњује. Нека је срећна слава свима вама! Бог вас благословио! Амин!“

Након свете Литургије освећени су славски дарови поводом славе Храма.