НОВОСТИ, ФРАНКФУРТ

Прослава Митровдана у Франкфурту и литургијско крштење

Празник Светог великомученика Димитрија прослављен је торжествено у храму Васкрсења Господњег у Франкфурту. У току службе обављено је литургијско крштење дијетета Софије.

Бесједа оца Симона Ј. Туркића:

Драга браћо и сестре,
срећан празник и свима који славите нека буде срећна и Богом благословена Слава!

У сиромаху видјети Христа и у силнику – разметљивцу видјети сиромаха можемо само јеванђељским очима. Јер посматрање сиромаха и богаташа без осуде и са трезвеноумљем, и у једном и у другом видјети бољег од себе не можемо истински ако ,,мир Божији“ није у нама. Какав је то мир? Силни мир који спасава и сиромаха и богаташа и све нас. Зар то није љубав нашег Спаситеља Исуса Христа који нам је даровао мир бесплатни и љубав Божанску неизрециву. И то свима. И сиромашном и богатом. Није Лазар убоги имао више љубави Оца Небеског од безумног богаташа. Разлика је била у томе што је убоги Лазар био све вријеме свог боравка у тијелу странствујући и у израњаваном тијелу и без роптања је у ритама и на очиглед као бједник био величанствен исповједник у својој жестокој и светој библијској побожности. Као пратоц Јов знао је Лазар да Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње. (Јов. 1, 21), и није жудио ни за чим сем за Господом. ,,Го сам се родио и го ћу отићи пред Господа.“ И док Лазар убоги просјак прасликује Христа Који се рађа у пећини сиромашној открива нам сјајну нит и везу са будућим благословеним Царством. На њему се испуњавају ријечи потоњег апостола многобожаца, Савла покајаног и крштеног Павла који пише: ,,Постадосмо као отпад овог свијета, потуцаху се по пустињама и пећинама они којих свијет не бјеше достојан.“ Идемо са врха љествице духовног посматрања и понављам: Син Божији роди се у пећини, Свети Јован Крститељ живљаше по пустињи а Лазар праведни и свијетли, дијамантске душе избрушене Светом Тројицом чекаше мрвице хљеба. Лазар је тачка и раскршће гдје се и ми сви одлучујемо на коју страну и како. прихватити крст који смо добили и вјерујем да требамо као Лазар, са вјером и знањем о будућем вјечном животу, радосно носити крст и то кад нам се чини да је тешко. Јер не може бити немогуће него нам је могуће и спасоносно зато што Господ Христос на Својим Божанским плећима изнесе слабости и гријехе свих нас. Свих нас без изузетка. И богаташа. Али богаташ се није хтио обазирати. Хтио је ,,по свом“ а не по Божијем. По привременом и зато је примјер праве пропасти једног човјека безименог. А Лазар је примјер хришћанина који као јагње незлобиво живи за наручје Аврамово.

Свети Димитрије Солунски великомученик кога данас прославља Црква можда је прави примјер богатог сиромаха и сиромашног богаташа. Јер он је прозрео светим животом у Цркви да је богатство материјално ништа наспрам богатства обогаћења Богом тј. обожењем. Свети Димитрије био је војвода и намјесник а ништа му то није значило наспрам истог наручја Аврамовог гдје га сачека Лазар просјак. Ни ,,јоте“ се није размишљао, ни секунде једне, када је требало да исповједи вјеру у Васкрслог Христа. Лазар је просјак својим смирењем и преданошћу Богу посвједочио нама пут у небески Јерусалим а Димитрије Свети својим великомученичким страдањем. Димитрије поборник васељенски одбацује сасвим и скида са себе богате одежде.  Одбацује сасвим богаташа у себи и потпуно ,,нов“, обучен у Христа, голе али свете и бијеље од снијега душе прелази тамо гдје су ,,заједно цареви и просјаци“. У вјечан спомен Цркве, вјечно сјећање на њега и Лазара али и опомену свима нама у лику богаташа који је био безуман и горд. ,,Сила Бога не моли“, вели наш народ и ,,Бог силу не воли“. Јер је Једина Сила Господ а све друге силе фатаморгана и без имена.

Извуцимо поуке из данашње недеље:

1. Не ропћимо никада на закон Цркве и носимо свој крст достојанствено до краја – будимо послушни Цркви.

2. Будимо добри према свима као убоги Лазар према безумном богаташу.

3. Као Свети Димитрије Солунски великомученик препознајмо да је једино истинско богатство бити богат Богом и љубав Божију свом снагом молити и задобити и дјелити је на све четири стране свијета док смо год овде и сада, да би онда прешли у вјечну радост Свете Тројице. Амин.