У данима молитвеног прослављања Светих новомученика јасеновачких, у среду, 11. септембра 2024. године, на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, и поводом сто десете годишњице од рођења Патријарха Павла, свету Архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла, у Кућанцима, служио је, по благослову Епископа пакрачко-славонског г. Јована, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије уз саслужење Преосвећене господе Епископа: пакрачког и славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког и администратор Епархије загребачко-љубљанске Кирило и будимљанско-никшићког Методија са свештенством и верним народом.
Након прочитаног јеванђелског одељка, Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости:
„Драга браћо и сестре, по благослову вашега оца и пастира, а нашега брата и саслужитеља, владике Јована требало би да вам кажем неколико – у духу Јеванђеља које смо читали и празника који славимо – речи, али и у Духу Светоме кога смо призвали, да буде на свима!
Велики је данашњи празник, драга браћо и сестре, диван је светитељ кога данас славимо. Знамо да је живео у пустињи и облачио се у одело од камиље длаке, да је био храбар и верни слуга Божији. Но, оно што нам понекад промакне, јесте и то да је био изузетно смирен, па тако Господу који долази код њега да се крсти брани речима да он није достојан ни да одреши ремена на обући његовој уз исповедање да је Христос јагње Божије које узима грех света (Јн 1,29). Тако смирени човек се није плашио цара, није се плашио никога осим Бога. Он је био слуга Речи који је није задржао у себи када то није требало да уради. На преступ закона Јован је Цару речју указао. Та реч коштала га је живота, али та реч донела му је славу коју Господ изражава речима да је Јован највећи од жене рођен (уп. Лк 7,28). До данас славимо светог Јована Крститеља, а цара Ирода и Иродијаду памтимо само по том неславном делу. Тог светитеља, браћо и сестре, данас славимо, пред тим великим човеком се данас молимо, а пред његовом жртвом, његовом строгошћу, његовом храброшћу, његовом смиреношћу, његовом добротом и пред његовим примером се учимо.
Данас, браћо и сестре, овде, у овом вашем Храму, дивном селу, се сећамо и још једног, сличног Јовану, светитеља наших дана – Патријарха српског господина Павла. По много чему он је био сличан Јовану: по уздржљивости, по испосништву, по смирености, по храбрости, по одлучности, по решености, по доброти, по човечности и по непоколебљивој вери у Реч Божију – у Христа Бога.
Његова реч била је одмерена, храбра, али увек истинита и у прави час. Служио је тридесет и три године на Косову и Метохији, непоколебљиво и храбро, одлучно и стамено, ни у једном тренутку да узмакне у тешкој служби доброг пастира свог стада. Када је постао Патријарх српски, затекла су га зла времена. У тим злим временима није допустио да ни једна ружна реч изађе из уста његових, па чак ни о непријатељима. Не само да није изашла ружна реч, већ је свака његова реч била јеванђелска, извирући из Јеванђеља. Можемо је сврстати у оно никада завршено Јеванђеље о коме говори свети Јован Богослов (уп. Јн 21,25).
Драга браћо и сестре, данас имамо још једну радост – јубилеј десет година откад је владика Јован дошао у ову епархију, и од тог тренутка се она обнавља на величанствен, пријатан, духован, леп начин: било да дођемо у Јасеновац, Пакрац, овде, у Кућанце, све је уређено, светло, милом Богу приступачно. Баш како је предлагао патријарх Павле.
Ми смо данас срећни што смо са вама, владика Кирило, владика Методија и ја, носимо вам благослов и љубав наших верника, из Немачке, Црне Горе, Аргентине, Загреба… Доносимо вам ту љубав у својим срцима јер ми тој љубави служимо и од те љубави живимо – љубави нашега народа и љубави нашег Господа.
Нека да Бог да се увек у радости састајемо на оваквим местима, да увек служимо ову божанску службу, дивећи се оваквим светим Божијим људима као што су били свети Јован Крститељ и патријарх Павле, рођен овде, у овом месту, малога раста, али великога духа. Надахнуо се Патријарх Павле Духом Божијим, а и нас је надахнуо. Оставио нам је огромни духовни кредит; да будемо срећни што смо живели у његовом времену, што смо служили са њим, што смо се дружили са њим, што смо се учили од њега, али и што смо видели какав човек може бити! Дај, Боже, да се увек овако састајемо, у све дане нашега живота и овакве славе да славимо! Амин!“
Након свете Литургије засађено је дрво испред родне куће Патријарха српског Павла.
Истога дана, Митрополит Григорије и Епископи Кирило и Методије посетили су Патријарашки двор и Саборни храм Светог великомученика Димитрија у Даљу где их је примио Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.
