Празник Сретења у Франкфурт прослављен је литургијски. Служене су Литургије у храму Васкрсења Христовог и у капели Св. апостола Луке.
Бесједа оца Симона:
Сретење.
Бог у лицу Сина Божијег излази у сретање човјеку. Умјесто да је сав живот човјеков излазак у сусрет Христу, Бог нама иде у сусретање.
Што је удаљенији од Бога човјек је сићушнији а машта о својој величини, које нема, нити може бити.
Благо оном ко је отворио своје срце и у њега уселио Исуса Христа. Он иде за старцем Симеоном и попут њега спреман је за вјечност Царства небеског.
,,Сада отпушташ“ говори хришћанин ,,слугу твога“. Сусретнувши се са Спаситељем свијета, сву бригу и страх замјењује чврста вјера и жарка нада.
,,Јер видјеше очи моје спасење твоје“. Отуда је пред свијетом и онима који још нису срели Спаситеља задивљујућа храброст хришћана. Којима смрт није страшна јер знају да је она увод у земљу живих, у небеско Царство.
Ми смо увјерени да је Христос Спас.
Црква нас је то научила и на свакој Литургији ми се присаједињујемо Христу Васкрслом Господу.
Сретање Господа нам временом постаје суштински и основни циљ живота.
Молитва заузима све већи простор наших мисли. Отуда све мање бриге за оно на шта не можемо утицати.
Молимо се и желимо другоме да сретне и свим срцем заволи Господа. Када сретнемо ближњега, срећемо Христа. И молимо се за мир у свијету.
Гласине нас не плаше јер смо увјерени да је Бог Који нас је срео Љубав и све што допусти јесте на избављење и спасење наше.
,,Свјетлост за просвећење народа“.Свих народа.
Застанимо и послушајмо тихи Глас.
Обратимо очи своје на Сина Божијег.
Љубимо Господа свим срцем, умом и душом и ближњег као себе.
Нека гори кандило вјере у нама.
И не отимај се из руку Божијих, из наручја благодати Христове, љубави Очеве и заједнице Светога Духа.
Вани је хладно и хаотично, несрећно и мркла ноћ. Страх и јад, кајиновски дух су на тривијалној њиви без Домаћина Христа. Зашто изаћи у сретање побјешњелом океану и ужареној лави? Зар није љепша мирна лука и зелена ливада?
Господ нас смирује и призива у топлоту и сигурност благодати Своје.
Данас је празник када Богомладенац Исус Христос, оваплоћени Бог сусреће човјека.
Он сада прилази свакоме од нас и куца на наша срца. Отворимо одмах врата себе и не бојмо се, какви год да смо да прихватимо Бога у своје срце, ум и душу.
,,Слава народа Израиља”, илити новог Израиља је завршетак молитве и наде.
Слава Божија је врх свих врхова и желимо да је свједочимо и постанемо дио ње.
Као старац Симеон.
Смирено носити Крст до отпуштања из времена и преласка у вјечност лицем к Лицу. Амин.
