Прослава празника Светога Игњатија Богоносца почела је вечерњим богослужењем у недјељу, 01. јануара 2023. године у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру. Након вечерње службе Епископ хумски г. Јован у поздравној бесједи честитао је Епископу Григорију навечерје крсне славе.
У понедјељак, 02. јануара, у манастиру је служена Света архијерејска Литургија. Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење Епископа Григорија и великог броја свештенства и народа Епархије диселдорфске и њемаче. Бесједу на празнично Јеванђеље произнио је Владика Јован. По завршетку богослужења Епископ Григорије се захвалио свима онима који су, поред својих обавеза, издвојили вријеме и дошли да заједно прославе великог Светитеља и Учитеља Цркве Христове.
Празнична бесједа Епископа Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драги Преосвештени Владико, свечаре данашње славе, драга браћо свештеници, драги ђакони, драга браћо и сестре. Изузетна ми је радост и част да данас стојим на овом светом и престрашном месту. Зашто је ово место страшно и зашто је данас у овом граду најстрашније? Данас је ово место најстрашније, јер се у њему служи Света божанствена евхаристија. Служи се она иста служба коју је Господ Исус Христос одслужио са својим Светим апостолима и ученицима и оставио Цркву своју у аманет човечанству, односно онима којима је поверио као Своје Тело да је чувају, држе Његову заповест и све Његове заповести до Другог и славног доласка. Његов Други и славни долазак јесте, такође, на овом светом и страшном месту. Данас, када славимо Светога Игњатија Богоносца, свештеномученика, састају се, на овом светом месту у Господу Исусу Христу, сви догађаји и сви празници из целокупне свештене историје Цркве, али се данас нарочито сећамо Светога Игњатија Богоносца, који је по предању Цркве био дете које је Христос, према јеванђеоском сведочењу, ставио у средину имеђу Себе и Светих апостола и узео као пример смирења и смирености, односно као пример онога какви сви треба да будемо а понајвише и понајпре свештенослужитељи. Свети Игњатије је непосредни настављач апостолског учења, јер он спада у апостолске ученике, односно у оне који су чули и запамтили апостолска сведочанства и њихова учења. Списи које нам је он оставио, посланице које нам је упутио, пославши на адресе шест цркава и једну Поликарпу. То су страшна сведочења са почетка другога века о томе шта је из Игњатијеве перспективе значило бити хришћанин, шта епископ, шта свештеник, шта ђакон, шта лаик. После тридесет и седам година своје епископске службе он је био осуђен на смрт да буде бачен зверима у колосеуму, он путујући од Антиохије за Рим, шаље писма црквама и Поликарпу и у њима најпотресније сведочи о томе шта је по његовом искуству и божанском откривењу Црква, каква она треба да буде, чему она служи, који је њен смисао и која је њена сврха. Он непрестано понавља и подсећа оне којима упућује та писма да је свеза љубави и јединство у Христу нешто што је у Цркви најважније а све оно што је супротно томе заправо разара не само оне против којих је усмерено, мада им штету наноси, већ и да такво понашање и такви односи разарају и наносе ране и штету и самом Христу и Његовом Телу. Ми смо сви рођени као смртни и сви имамо искуство растрзаности у нашем животу и овом свету. Сви имамо осећај страха и жељу да се утемељимо и да постојимо као непролазни, аутентични, да за свагда своју личност и све оно што јој припада, а за шта верујемо да чини наш идентитет и наше особености, за навек сачувамо. Чување свега тога без Христа јесте, као шта нам је познато, као што слушамо, као што читамо и као шта нам Црква сведочи заправо промашај и неуспех. Иако имамо крвоток, иако имамо метаболизам, иако имамо тело које се храном храни, ништа од тога није направљено и сачињено тако да ће после пада човека у грех моћи да постоји вечном, без да се у наш крвоток улива крв Господа нашег Исуса Христа, Онога који је на Голготи страдао за све нас и који нам је дао Своје Тело као нову храну али то Тело и та Крв нам се дају као залог будућег века али не да их узимамо не марећи једни за друге и разарајући свезу љубави која постоји у Цркви, него тај залог евхаристијских дарова јесте печат и потврда оне благодатне љубави за коју отварамо своја срца и правимо у њима места за Духа Светога који чини да и евхаристијски дарови и свако од нас појединачно будемо Једно Тело Христово Једним Духом Светим од Бога Оца послатих. Зато је велико и потресно сведочанство Светога Игњатија свештеномученика Богоносца, јер он идући на страдање, говори о сведочанству искуства своје васкрслости у Христу и страдање види као добитак и моли, на путу за Рим, Цркве и Поликарпа да чувају пре свега и изнад свега црквено јединство у љубави, да свако сваког у Цркви поштује на месту на коме се налази као епископ, као свештеник, као ђакон и као део народа Божијег, не као да човек човека поштује у неком овоземаљском смислу хијерархије, него да поштујемо једни друге као удове Христовог Тела и да будемо једни према другима пажљиви, јер без те пажње разарамо Цркву и сами себе, у оној мери у којој нисмо пажљиви, изопштавамо из црквене заједнице и божанственог јединства. У томе смислу је страшно и потресно наше деловање којем смо често склони а које представља разне врсте интрига и оговарања, разне врсте страшних сплеткарења о којима и Свети Игњатије говори а која представљају страшнију заверу против Христа него отворени, непосредни и вербални сукоби међу људима. Зато, драга браћо и сестре, драги оци, нека би Господ дао молитвама Светога Игњатија Богоносца као на примеру детета које је Христос ставио међу Себе и апостоле, детета Игњатија који је послужио као пример смирености и кротости и до краја живота остао такав, и ми будемо простодушни као деца отвореног срца за благодати Светога Духа и Његове истине и да никада не заборавимо да ово дете, које је Христос ставио између себе и апостола који представљају пуноћу свештенства, не представља само децу и да речи тешко ономе ко саблазни или се недолично понесе према једном од ових малих се не односе само на децу него се односе на све оне који су слаби, рањиви и нејаки, било у социјалном, било у интелектуалном или било каквом другом погледу, јер се са њима Господ Исус Христос најпре идентификује. Љубав према њима јесте љубав према Самом Христу и нама омогућује да се Христу на тај начин приближимо. Нека би нам Господ даровао, молитвама Светога Игњатија и свих Светих мученика, Пречисте и Пресвете Богородице и Свих Светих да нам овај данашњи празник буде свима на корист и благослов на спознање истинске благодатне љубави у Господу Исусу Христу, на одагнање сваког раздора и сваке врсте неслоге и разједињености. Нека би нашем драгом Владики, који нас је данас сабрао на овом светом месту и чија нас љубав увек сабира, нека би му Господ молитвама Светога Игњатија дао многа и блага љета да управља овом нашом Светом Црквом на корист и спасење свих нас а на салву Божију и вечну радост Свете Цркве амин.