У суботу, 21. септембра 2024. године, на празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Јована Владимира у Минхену.
Након прочитаног јеванђелског одељка, Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости.
„Драга браћо и сестре, данас је диван празник, данас славимо рођење оне која нам рађа спасење; данас славимо Пресвету Богородицу, најпоштованију и најмилију личност нама хришћанима. Током године славимо више догађаја везаних за Пресвету Богородицу – од Рођења, па све до Успења.
Данас пак, драга браћо и сестре, хтео бих да вам скренем пажњу на нешто, чини ми се, много важно везано за личност Пресвете Богородице. У данашњем Јеванђељу, видећемо, али и у лику Пресвете видимо, индиректно, потпуни пораз једног искушења, коме Пресвета није ни мало подлегла, а то је искушење да над неким, из било ког разлога, било нашег статуса, било других заслуга, доминирамо, односно да владамо над неким, да смо моћнији или у било ком смислу пречи од неког другог. Имајмо у виду да говоримо о личности која је родила Спаситеља света, добивши тако улогу у домостроју спасења читавог рода људског, почевши од прародитеља Адама и Еве. Код такве личности, током целог свог живота, не показује се ни на моменат жеља да својим, рецимо тако, статусом да себи на важности. Управо супротно, у њеној личности је присутно смирење, стрпљење, па, усудимо се рећи, и самопонижење.
Како поменусмо, индиректно, ту тему обрађује и данашње Јеванђеље: Марта својим чињењем, на неки начин, као да хоће да доминира ситуацијом, обраћа се тако Господу апелујући на своју сестру која седи крај ногу Исусових док она спрема и чини све како би Христа што боље угостила. Христос јој одговара да се брине за много, а да је само једно потребно – управо део који је Марија изабрала – слушање речи Божије и њено извршавање. Реч Божија је исто тако да нема доминације над другим људима, нема тога да мене неко мора да слуша само зато што сам епископ, да жена мора да слуша мужа само зато што јој је муж или да мајка свој ауторитет црпи искуљиво из чињенице мајчинства. У животу Богородице таквог, рецимо тако, ауторитета искључиво из статуса нема – она се непрестано повлачи, смирује. Опет, са друге стране, не постоји слављеније личности од Богомајке међу људима на земљи. Родивши Спаситеља света, она показује крајње смирење.
Томе треба да тежимо, браћо и сестре, а не надметању у пуким квалитетима са ближњима, да смо јачи, лепши, богатији, паметнији… То није хришчћански живот уколико су нам примери Христос и Пресвета Богородица.
Почнимо да избегавамо доминацију над другима, смирујући се пред другима; било као родитељи, било као мужеви и жене, у духу светописамских речи, да чашћу чинимо једни друге већима од себе (уп. Рим.12,10). Парадоксално, на тај начин стећи ћемо поштовање других људи. Уколико будемо стално истицали то да се питамо, да смо шефови, да највише доприсносимо, неће бити добро. Дајмо предност својим ближњима, како каже Писмо, чашћу их чинећи већима од себе.
Сетимо се само када смо некоме рекли да је он или она важни и да без тог некога нешто је немогуће и замислити! Тако треба да живимо ако нам је узор Пресвета Богродица. Овакав приступ не подразумева да смо слабићи, насупрот, испољавамо снагу нашег карактера који побећује сопствени его. Тако је Пресвета Богородица и у Кани Галилејској када немају вина, али и под крстом када су се сви разбежали. Нека се кроз пример Пресвете учимо животу! Да Бог да! Амин!“
