У четвртак 12. фебруара 2026, на празник Света Три јерарха, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије је, по благослову Високопреосвећеног Архиепископа лосанђелеског и западноамеричког г. Максима, служио свету Литургију у храму Светог Николе у Финиксу. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Драгомир Туба, протојереј Станислав Дурић и ђакон Душан Ђорђев.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства достављамо у целости.
Драга браћо и сесетре,
Господ каже на једном месту: ,,Ја сам светлост свету…“ (уп. Јн 8, 12), док у данашњем Јеванђељу читамо како својим уленицима говори да су светлост свету (уп. Мт 5, 14). Могућност да кроз Њега као јединог светог и ми учествујемо у тој свет(л)ости дата нам је кроз Господњу неизрециву милост – да у њој учествујемо, да је примамо, али и дајемо једни другима. Кроз учешће у тој светлости и ми постајемо свети. У томе се састоји тајна наше вере – да верујући у Бога живога учествујемо радосно у Његовој светлости. Исто тако, како споменусмо, потребно је и да другима будемо светлост, односно да се кроз наша добра дела прослави Отац који је на небесима (уп. Мт 5, 16).
Данас славимо три велика јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, и то чинимо у овој цркви у којој се сваки дан слави Свети Николај Мирликијски Чудотворац. Ова тројица јерараха су постала светлост свету. Они су знали и веровали да је Христос светлост, те су и својим животима показали да Божији човек може да прима од те светлости, односно да у њој учествује. Не само да су они тако чинили, те су и своје срце и своју душу отворили за ту божанску светлост, за то смо и ми способни – свако од нас. Јеванђелске речи које Христос упућује ученицима се односе и нас нас јер, преко њих, говори и нама: ,, Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца који је на небесима“ (уп. Мт 5, 14-16). Неко би могао да се запита како је то могуће упркос свој нашој грешности, али присетимо се шта се дешава са тамом у сусрету са светлошћу. Тама нестаје (уп. Јн 1, 5). Нека нам као пример послужи зрачак светлости који обасјава мрачну просторију. Замислите како ли је тек када се појави нетварна божанска светлост! Реч је о таворској светлости чије су искуство имали ученици приликом Христовог Преображења.
Носиоци те светлости, браћо и сестре, можемо да будемо и ми угледајући се на примере и учећи од њих, од света три јерарха која данас славимо, Светог Николе, нашег Светог оца Саве српског. Да Бог дâ да и ми будемо они који су светлост свету. Амин!
