Дана 01.02.2020. у франкфуртском храму Васкрсења Христовог свечано је прослављена слава свих Срба – Свети Сава. Након заједничке молитве, уследио је пригодан рецитал дечице. Програм су осмислиле учитељице по благослову надлежног свештенства. Славска знамења освећена су у присуству верног народа.
У прилогу, читаоцима преносимо беседу оца Симона, старешине поменутног храма у Франкфурту:
Беседа под називом: Побједа Светога Саве
Прва побједа Св. Саве билa је побједа новог човјека над старим, Растка принца над самим собом. Побједа Савине светости над својом генијалношћу. Умјесто јасне визије јаког будуће царства Растко је одабрао вјечну визију Царства небеског и своју вољену породицу и народ у ком се родио, одлучио да посвети сав живот, везивању нераскидивих веза са Царством неразрушивим и надолазећим. Побједио је Св. Сава као млађани Растко страх од неизвјесности и непознатих предјела и упутио се пут Свете Горе. У руском манастиру побједи потјеру очеву, али не мачем, или другом земном силом него силом од које су падали они што су три пута кренули да хватају Христа, силом и благодаћу љубави Духа Светога. Обуче ризу монашку и коначно постаде Сава монах намјесто Растка Немањића. Не везивајући се за мјесто гдје се замонаши него знајући да је свугдје и свуда Господ, отиде Сава монах из манастира Пантелејмона у други светогорски манастир Ватопед. Ту дочека оца свога, којега такође претходно побједи. Јер и Стефан Немања пређашњи велики жупан, силни и борбени, синовљевом љубављу који га у душу погоди науком Господњом која се зове Јеванђеље, распламса срце своје непрестаним покајањем, Христочежњом, и остави Стефан престо, постаде монах Симеон и сретоше се као монаси Симеон и Сава у манастиру Ватопеду 1196. године. Свети Сава је својим Христољубљем побједио и у срцу свог оца. Сусрет Саве и Симеона је сусрет превозљубљеног оца и још вољенијег сина, симболише хармонију љубави Бога Оца и Сина у Духу Светом.
Побједа Св. Саве била је и задобијање хиландарске руине за подизање манастира Хиландара. И византијски цар Алексије Трећи Анђел написао је повељу којом манастир Хиландар предаје нама заувијек. Свети Сава побједио је византијског цара светим смирењем и кристално чистим Христољубљем и човјекољубљем. Царева повеља је искра која је нашла “удар у камену”, у побожној души царевој. Обновивши манастир, Свети Симеон ускоро постаје Мироточиви, јер се сели Господу. Св. Сава испраћа оца са радосном тугом. Жалећи што више неће шетати са оцем испод овог сунца а радујући се што ће се придружити оцу ускоро у Сунцу Правде, Господу нашем. Побјеђује Св. Сава 1204. године када односећи мошти свог оца Св. Симеона, мири своју браћу Стефана и Вукана Светим и мироточивим очевим моштима. Стефан облагодаћен постаје преподобни монах Симон а Вукан покајан постаје монах Јован. Утврђујући народ свој српски у правовјерју Свети Сава искорјењује кривоверје и побјеђује истином лаж, љубављу мржњу, слогом заваду, чистотом нечистоту, правдом неправду. Побјеђује Богом сатану у народу. Доводи свој оцрковљени народ до 1219. године када Српска православна црква постаје аутокефална и члан породице православне Цркве. Цариградски патријарх Манојло Први увидио је Савину светост и савладан њоме, благодаћу Св. Духа, те 1219. године издаје аутокефалност нашој Цркви. И ту није крај Савиној побједи. Он 1220. године у манастиру Жичи крунише свог брата Стефана Првовенчаног за краља и оснива српско краљевство. Осам вијекова континуитета самосталности СПЦ захваљујемо нашем првом Архиепископу Светитељу Сави.
Свети Сава је најслављенији у свом роду. Као што је Свети Јован највећи икада од жене рођени по свједочанству Господњем, тако је и Свети Сава највећи у роду нашем. Ми га славимо и сада послије толико вјекова, са живом љубављу, као да је наш први архиепископ овде, међу нама. А и јесте! Са нама је у Христу Господу. И ми знамо да, ако смо са њим, и са Господом смо и Господ је са нама. И Свети Сава и данас, баш као и ономад прије осам вијекова односи исту побједу. Побједу васкрслог Господа. Побједу живота над смрћу. Побједу покајања. Побједу измирења. Побједу Христољубља и човјекољубља над мржњом сатанском.
Свети Сава побједио је и овде, у Франкфурту. Све нас савладао је он Љубављу трезвеноопијајућом, јер позвавши нас да се опијамо молитвом умјесто земним страстима, поучи нас и овде и научи да се свеопраштајућом љубављу Христовом односимо једни према другима. И у искушењима и муци показа нам пут светосавски којим да ходимо. Пратећи стопе његове и Симеонове и свих Светих Немањића, табајући тако и стазу онима послије нас, нашим потомцима: да прате пут Јеванђеља Христовог.
Опростимо једни другима све, Свети Сава нас позива. Миримо се и измиримо поред моштију Светог Симеона Мироточивог. Наставимо даље дјело Господње са Светим Савом и Богом отаца наших: Христом Исусом васкрслим из мртвих, коме приличи слава са Оцем и Сином и сада и у вијек и у вјекове вјекова.
Срећна слава Свети Сава.
Амин.
