На празник Вазнесења Господњем, 13. јуна 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и све Немачке г. Григорије служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве у Берлину. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Вељко Гачић, протојереј Радомир Колунџић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Милан Врљановић.
Након прочитаног јеванђелског одељка Епископ Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Преосвештенства доносимо у целости:
„Драга браћо и сестре, данас је велики празник наше Цркви. Четрдесети дан након Васкрсења, Христос је најпре поразговарао са својим ученицима, а након тога се узнео на небо.
Синоћ сам прочитао беседу Владике Николаја који на занимљив начин објашњава данашњи празник. Наиме, присетио се како, након зиме, хладноће, оскудице у храни, птице селице, ластавице, крећу у топлије крајеве. Топлији крајеви за птице нису само бољи због временских услова, већ они за птице имају животну важност. Тако, ако би остале у хладним крајевима, све би поумирале. А њихово пресељење у топлије крајеве се догаћа тако што једна од најјачих птица лети испред свих њих, пробијајући ваздух, те све остале заједно, у једном низу, лете. Владика Николја каже да је та прва птица управо Христос, и то у догађају Његовог славног Вазнесења када узлази на небеса и седа са десне стране Оца. Но, он није нити дошао нити се узноси на небеса ради себе, или било чега што Њему потребује, већ све чини ради нас и ради нашег спаса и живота. Још нешто у данашњем догађају би требало да узбуди срца наша и да покрене наше мисли и вољу како бисмо служили Христу. Наиме, пре само четрдесетак дана сви Апостоли који стоје данас око Њега су се разбежали – неки Га се одрицали, неки порицали да имају било шта са Њим, а сада – опет окупљени око Њега Васкрслога – слушају речи које гласе: „Нећу вас оставити сироте“, говорећи им да их неће оставити никада и да ће им послати Духа Утешитеља, и да ће бити са њима до свршетка века (уп. Јн 14,16-18; Лк 24, 49; Мт 28,20). Није им рекао, као што би људи урадили, да пошто су га издали, продали, да су грешни, а да Он сада иде свом Оцу. Не, напротив, Он је учинио све за њих. Није им дао само реч, већ је живот свој предао за ученике своје, односно, за нас. А они, односно, ми врло често заборављамо Христа, одричемо га се и поричемо својим делима, односно неделима, својим гресима. Међутим, Он никада не одустаје од нас, и неће да нас остави сироте, увек изнова нам дајући Духа Утешитеља, Духа Светога. Празник Силаска Светог Духа на Апостоле прославићемо ускоро, за десетак дана. Но, браћо и сестре, сваки пут када се окупљамо на Литургији ми се молимо за силазак Духа Светога. Тако, ускоро, након што се усрдно помолимо, изговорићемо речи призива: „(…)да Дух Свети дође на нас и на предложене дарове“. То говоримо на свакој божанској служби, и због тога је она божанска служба. Не због тога што је служи Петар или Павле или Григорије, служба је божанска јер на њу силази Дух Свети који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно слави и Коме је слава у векове векова! Амин!
