Na praznik Vaznesenja Gospodnjem, 13. juna 2024. godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop Diseldorfa i sve Nemačke g. Grigorije služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Save u Berlinu. Njegovom Preosveštenstvu sasluživali su protojerej-stavrofor Veljko Gačić, protojerej Radomir Kolundžić, jerođakon Vasilije (Starovlah) i đakon Milan Vrljanović.
Nakon pročitanog jevanđelskog odeljka Episkop Grigorije se obratio prisutnima. Besedu Njegovog Preosveštenstva donosimo u celosti:
„Draga braćo i sestre, danas je veliki praznik naše Crkvi. Četrdeseti dan nakon Vaskrsenja, Hristos je najpre porazgovarao sa svojim učenicima, a nakon toga se uzneo na nebo.
Sinoć sam pročitao besedu Vladike Nikolaja koji na zanimljiv način objašnjava današnji praznik. Naime, prisetio se kako, nakon zime, hladnoće, oskudice u hrani, ptice selice, lastavice, kreću u toplije krajeve. Topliji krajevi za ptice nisu samo bolji zbog vremenskih uslova, već oni za ptice imaju životnu važnost. Tako, ako bi ostale u hladnim krajevima, sve bi poumirale. A njihovo preseljenje u toplije krajeve se dogaća tako što jedna od najjačih ptica leti ispred svih njih, probijajući vazduh, te sve ostale zajedno, u jednom nizu, lete. Vladika Nikolja kaže da je ta prva ptica upravo Hristos, i to u događaju Njegovog slavnog Vaznesenja kada uzlazi na nebesa i seda sa desne strane Oca. No, on nije niti došao niti se uznosi na nebesa radi sebe, ili bilo čega što Njemu potrebuje, već sve čini radi nas i radi našeg spasa i života. Još nešto u današnjem događaju bi trebalo da uzbudi srca naša i da pokrene naše misli i volju kako bismo služili Hristu. Naime, pre samo četrdesetak dana svi Apostoli koji stoje danas oko Njega su se razbežali – neki Ga se odricali, neki poricali da imaju bilo šta sa Njim, a sada – opet okupljeni oko Njega Vaskrsloga – slušaju reči koje glase: „Neću vas ostaviti sirote“, govoreći im da ih neće ostaviti nikada i da će im poslati Duha Utešitelja, i da će biti sa njima do svršetka veka (up. Jn 14,16-18; Lk 24, 49; Mt 28,20). Nije im rekao, kao što bi ljudi uradili, da pošto su ga izdali, prodali, da su grešni, a da On sada ide svom Ocu. Ne, naprotiv, On je učinio sve za njih. Nije im dao samo reč, već je život svoj predao za učenike svoje, odnosno, za nas. A oni, odnosno, mi vrlo često zaboravljamo Hrista, odričemo ga se i poričemo svojim delima, odnosno nedelima, svojim gresima. Međutim, On nikada ne odustaje od nas, i neće da nas ostavi sirote, uvek iznova nam dajući Duha Utešitelja, Duha Svetoga. Praznik Silaska Svetog Duha na Apostole proslavićemo uskoro, za desetak dana. No, braćo i sestre, svaki put kada se okupljamo na Liturgiji mi se molimo za silazak Duha Svetoga. Tako, uskoro, nakon što se usrdno pomolimo, izgovorićemo reči priziva: „(…)da Duh Sveti dođe na nas i na predložene darove“. To govorimo na svakoj božanskoj službi, i zbog toga je ona božanska služba. Ne zbog toga što je služi Petar ili Pavle ili Grigorije, služba je božanska jer na nju silazi Duh Sveti koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno slavi i Kome je slava u vekove vekova! Amin!
