У суботу, 28. јуна 2025. године, на празник Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских – Видовдан, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Оснабрику. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Маринко Рајак, настојатељ Храма у Оснабрику, протојереј Саша Момировић и протојереј Горан Горановић, као и ђакон Василије Старовлах.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости.
„Драга браћо и сестре, данас славимо Видовдан. Данас се сећамо страдања, најпре, српских војсковођа и војника, а онда и страдања целокупног нашег народа. То не бисмо могли да славимо да се она нису дешавала у славу Божију. Од најранијег периода српска књижевност не гледа на цара Лазара као на војсковођу, већ као на мученика. Било је извесно да је војска која је ишла према Србији по броју била снажнија, моћнија и већа. Било је извесно и да он, Кнез, буде покорни слуга великом турском султану. Ипак, он је изабрао мучеништво и борбу против тираније. Мученик је истовремено и борац против тираније увек спреман да положи живот за истину чији је сводок до последњег свог даха. Та истина се тиче Христове победе који је другачији од сваког цара, султана и сваке војске земаљске. Због тога је и могао да каже да је земаљско за малена царство, док је небеско увек и довека.
Браћо и сестре, ми сви, ма колико себи понекад изгледали мало и небитно, имамо разне тиране против којих се боримо. Један од првих и најближих нам је наше тело и страсти, жеље и хтења да будемо неко и нешто, да будемо изнад некога, пре некога, да будемо некоме некаква власт. Против тога није лако да се боримо. За ту борбу нам је потребан Христос. Без Њега не можемо да добијемо ту борбу, а тако је и са сваком, иоле озбиљном, борбом – ни једну не можемо да добијемо без Христа. Због тога је толико важно оно што се догодило на Косовском пољу 1389. године.
Реч је о опредењењу за Христа, за Царство небеско, као и опредељење против тиранства и настројења да будемо покорне слуге било коме и било чему што хоће да пороби нашу слободу. Слобода, како неко рече, нема цену; у томе се огледа њена моћ и важност. Слободу воље увек ће подржати Христос, а оно што не би требало да заборавимо јесте да је Христос дошао у овај свет и био мученик. Није био онај који намеће своју науку свету силом већ својим мучеништвом и својом жртвом. Прошавши кроз смрт свима је показао једном за свагда да ће победити не онај који је спреман да убије, већ онај који је спреман да буде убијен; не онај који је спреман да разапне него онај који је спреман да буде разапет. Не онај који је наизглед у овом свету моћан, већ онај који је, само наизглед, у овом свету немоћан, али је и текако моћан јер је спреман да страда.
Браћо и сестре, ми смо сви људи, и сваког дана грешимо; погледајте само око нас како се тиранство уздиже на све стране, и како се тирани свађају између себе газећи људе. Убијају недужну децу, ма како да се она зову и изгледају. Они то чине мислећи да су богови на земљи, а не схватају да су смртни људи који данас јесу, а сутра их неће бити. Једини кога ће бити је Христос. Због тога сви тирани нама, хришћанима, изгледају смешно; они пуно лажу, краду, силе се и уздижу, али на крају је питање само да ли је (њихова) сахрана више или мање свечана. Из тог разлога су Кнез Лазар, његово опредељење, косовски јунаци, толико важни за наш живот, како би нас изнова подизали и подсећали да никада и нипошто не смемо бити тирани, али ни пристати на тиранство над собом. Увек се треба борити и устајати и трпити мучеништво.
Драга браћо и сестре, у томе се састоји хришћанско опредељење: не да смо већи, јачи и бољи, већ да смо мањи како би наш ближњи био већи. Ипак, имајмо пред собом, највећи је ипак Христос који је победио смрт не убијајући друге људе, већ дајући свој живот за живот света. Ту победу данас славимо, а она је Христова победа. Овде смо данас ради те победе и пред Христом молећи му се да нас приведе Оцу небескоме и да нас просвети и оснажи Духом Светим како бисмо издржали сва тиранства овог света чувајући опредељење за Царство небеско. Боже, дај! Амин!“
Након свете Литургије Митрополит немачки Григорије служио је помен српским официрима старадалим у време Другог светског рата на гробљу Еверзбург (Eversburger Friedhof) у Оснабрику.
