У суботу, 2. септембра 2023. године прослављена је слава манастира Успења Пресвете Богородице у Химелстиру. Богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије уз саслужење свештенства Епархије и вјерног народа. Том приликом Владика Григорије извршио је, у склопу Свете Литургије, чин крштења и миропомазања дијетета Вука – Василија.
Након богослужења уприличено је послужење уз народно весеље.
Бесједа Владике Григорија:
Драга браћо и сестре, данас је многострука слава и радост, овдје у овом манастиру. Данас славимо Пресвету, Пречисту, Преблагословену и Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију. Данас смо крстили Вука – Василија, што увијек чини радост и на небу и на земљи. Мој Учитељ, Владика Атанасије, волио је увијек приликом крштења да понавља једну мисао, говорећи када год се роди човјек на земљи, Бог исповиједа своју вјеру у човјека, када год се крсти на земљи, човјек исповиједа своју вјеру у Бога. Оно о чему бих данас најрадије говорио је вјера, браћо и сестре. Зашто вјера? Зато што данас славимо највјернију од свих људи – Богородицу Марију! Као што сте чули, на почетку сам рекао како Је називамо: Преблагословена, Славна, Чиста, Пречиста и добро би било да се запитамо зашто је тако зовемо и зашто Он таква, уистину, јесте. Драга браћо и сестре, када служимо ову божанску службу, ми свештеници, од најчистијег хљеба који може да се направи, издвајамо једно велико парче које се зове Агнец или Јагње, Које даје живот свијету за живот свијета. Јагње Божије за Које је рекао Јован да иде и доноси спасење свјијету. То Јагње Божије, тај Агнец, то је браћо и сестре, у свим свјетовима и у свим временима, нешто најчистије што постоји, то је Христос Господ. Поред тог Агнеца, на божанској служби, стоји један мањи дио хљеба, од истог хљеба, у облику троугла, симбол Пресвете Богородице. Она је прва до Агнеца, Она је прва до Чистоте. Када сам размишљао о својој и нашој људској нечистоти и када сам се питао откуд Њој таква чистота, сјетио сам се те слике да је Он прва до Чистоте. А како је успјела у томе? Чиме је то заслужила? Вјером, браћо и сестре, вјером неизрецивом, вјером истинитом, искреном и разумном, правом вјером, суштинском вјером. А како ми то знамо? Знамо од оног догађаја Благовијести, када Јој архангел говори да ће родити Сина и да То што ће родити бити свето и да је То од Духа Светога. Она га пита како ће то бити, да ли је то могуће и Он Јој одговара да ће Је осјенити Сила Духа Светога а Он ево, Слушкиње Господње, нека Ми буде по ријечи твојој. Од тога часа, па до онога часа када је стајала под крстом и када су се испуниле ријечи пророка који говори а Теби Жено, пробошће мач срце. Она је гледала како копљем пробадају ребра, Њеног Сина и Бога нашега. Али се није поколебала, није се помјерила, није се страшила него је била ту поред, увијек ту и увијек са Својим Сином, и увијек у вјери да је Он Син Божији и Син Човјечији. Браћо и сестре, запамтите ово да не претходи наша чистота вјери него вјера претходи нашој чистоти. Онако како вјерујемо тако ћемо живјети, онако како вјерујемо да очишћује Онај Који је створио небо и земљу тако ћемо бити и очишћени. Зато је вјера толико моћна, вјера зна своја пут, вјера зна свој циљ и вјера, не само да упућује, не само да оснажује, него вјера очишћује, очишћује тако што идемо вјером ка Ономе Који је сама Чистота, потпуна Једноставност, Савршенство, Које нам се дарује кроз тај Свети хљеб, Свети Агнец, Који нам се даровао, Који је дошао у овај свијет да нико не погине и да нико не умре, и да сви буду живи. Данас, браћо и сестре, када стојим у овом храму и када смо крстили ово дивно дијете, на испиту је наша вјера. Наиме, дјечак Вук – Василије је болестан, има болесне бубреге. Његови родитељи и љекари све чине да га спасу, да буде жив. Ми данас треба да изразимо и да покажемо своју вјеру. Вјерујемо ли ми да наша вјера може помоћи, вјерујемо ли ми да Бог може помоћи, вјерујемо ли ми да Бог кроз љекаре може помоћи, вјерујемо ли ми да ови његови родитељи толико вјерују у његов живот. И ту ћемо видјети, браћо и сестре, колико смо поколебљиви и колико смо немоћни у својој вјери. А у суштини, што више будемо вјеровали, што више будемо истријемљени ка животу, ка Христу, тако ћемо више у вјеровати у живот. Зато, ако могу то да исповједим, док сам крштавао ово дијете, и док сам га гледао у очи, једино у шта нисам могао повјеровати у том моменту јесте да оно може умријети, јер морамо вјеровати у живот, Христос је живот. То нас је научила Богородица, али нас је такође научила да морамо узнијети свој крст, да морамо чврсто стајати у својој муци, да морамо бити непоколебљиви у својој вјери и да ће Бог онда васкрснути нас, Он ће животом поразити смрт али Његов живот постаће и наш живот. Зато је чудесна ова пјесма, ви који се у Христа крстисте у Христа се обукосте, ви који исповиједате Његову смрт, исповиједате и Његово васкрсење, ви који пролазите и проћи ћете кроз смрт, ви ћете задобити живот, Живот као што га је Он задобио. Ето, браћо и сестре, неколико ријечи о вјери, неколико ријечи о Мајци Божијој, неколико ријечи о крштењу, а све се могу сажети у једну једину мисао, а то је да се сјединимо са Агнецом, Који оживотворује, Који очишћује, Који спасава, Који нам живот даје. Амин, Боже дај!
