Има ту много добрих и корисно-практичних разлога за кориштење овог уређаја.
И више се не поставља питање: него редом сви у свим занимањима се служе мобилним телефоном. Чак смо и ми у Цркви навикли да наши вјерници за вријеме Литургије сликају, снимају. Нико више и не пита, нико више и не брани. “Нема везе”, општи је закључак.
Родитељима савјет: контролишите дјецу. Најисправније кроз васпитање и успостављање “односа повјерења”, да се не би десило као што пише у књизи “Царица” (Шан Са) “да ће се из огромне радости рађати патња и очај”.
Поред “зависности” од мобилног, коју је лако уочити од прославе “Славе” до улице и код свих, други проблем јесте преоптерећеност информацијама, које бих назвао “непотребним”. Јер “многе су књиге написане”, али у све књиге овога свијета не би се могао описати живот Христов, на пример. Или, сјећам се како нам је један професор у Богословији говорио да се нећемо моћи студиозно бавити сваком науком, него бирамо послије коју ћемо науку (предмет) највише изучавати. Као што у мобилни телефон стане хиљаде слика, снимака, па у једном моменту долази до “преоптерећења меморије”, тако и човјек данашњице смара се огромним бројем информација (спорт, политика, вријеме, збивања у свијету, несреће, скандали, бомбастични наслови, многе нетачне информације, детаљи из приватних живота, разне серије, саблажњујуће емисије које се највише “гледају”… и много других штетних порука које се лоше одражавају на срце и душу). Што написа Достојевски; како је Коља Красоткин са својих тринаест година читао криомице штиво које и није било за његове године баш. Дјеца од малена дакле улазе у свијет огромних размјера, гдје “слободно” могу да сурфују гдје желе и на тај начин њихове душице бивају рањене свим оним што није сходно њиховом узрасту, али и бивају од малена поробљени. Док на другој страни: родитељи бивају удаљени једни од других, отуђеност се јавила као производ “огромне радости”, па онда “патња и бол”, када се брачни парови разводе због социјалних мрежа и упетљавања у оно што етички није исправно. Флертовање, праћење објава, лажних профила… Ваљда ће и ово постати тема (постала је) психолога и духовника.
Нова тема, које се не треба плашити.
Довољно је само истину погледати у очи и уз помоћ молитве и живота у Цркви, управљати мобилним телефоном домаћински.
Као што се брину за економију своје породице, уредност, итд, тате и маме поведите рачуна да имате отворен педагошки дијалог са дјецом у вези кориштења мобилних телефона.
Можда би педагози, психолози, офтамолози и други стручњаци требали одредити доњу границу од које године дјетету дати мобилни телефон у руке (са свијетом интернета).
Пошто је ово још свјежа тема “неиспитана”, а технологија се захуктала и просто тутњи и грми, препоручио бих родитељима да кроз узајамну љубав васпитавајући своју дјецу те да им у најранијем периоду живота (3-5) не дају ову справицу у руке.
На жалост, уморни родитељи на тај начин (предајом мобилног телефона у дјетиње ручице) имају више мира од плача и дјетињег тражења пажње и тако под линијом нижег отпора “попусте”…
Пар закључака (питања)
Под број један: питање је како дуго гледање у екран утиче на вид, колико је штетно
2. Како батерија телефона утиче на здравље физичко (зрачење)
3. Дјеца нпр. у петој години отварају и “виде” све што зажеле, што је разобличавајуће и саблажњујуће за ту чисту срцад и душице
Нека од “Рјешења”
Пробајмо размислити о “излету” у природу.
И не треба од тога правити сензацију и спектакл (сликати се за социјалне мреже) него једноставно изаћи из стана и прошетати около. Сигуран сам да ћете открити много лијепих ствари, јер и дрво, трава, птичица, небо и облак, комшија који те лијепо поздрави, су истински добар и лијеп свијет који одмара и годи сваком нормалном човјеку.
Са породицом прошетати.
Разговарати.
Богу се молити…
И да се врнем на насловну страну: Читати! Књиге. Толико има добрих књига:
Класика, модерних писаца.
Богословских.
“Читање развија мождане вијуге”, говорио је мој отац Јанко, страствени књигољубац и Христољубавц.
Нарочито не заборави једну књигу коју сваки хришћанин треба да има.
Читај и учи се из Јеванђеља Господа нашега Исуса Христа, и никада нећеш остати “иза”, нећеш заостати, неће те “прегазити вријеме” јер је “Јеванђеље увијек актуелно, и никад не застарева” (Св. Николај Жички).
Свему ћемо вјеровати, свему се надати, духове испитивати и опрезно, али неустрашиво, лагано се журећи ка Царству Оца и Сина и Светога Духа.