У недељу, 13. марта, када наша Православна Црква прославља спомен васпостављања поштовања икона у време царице Теодоре, у предању познат као Недеља Православља, Божанственом Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит немачки г. Августина представник Васељенске цркве у Немачкој, уз саслужење својих викара Епископа христопољског г. Емануила, Епископа аргиропољског г. Амвросија, затим Епископа брашовског г. Софијана викара Митрополита Серафима представника Румунске цркве у Немачкој, Епископа Диселдорфа и Немачке г. Григорија домаћина прославе, и викарног Епископа хумског г. Јована. На Светој Литургији саслуживало је свештенство Епархије диселдорфске и немачке: протојереј-ставрофор Јован Марић умировљени парох вуперталски, протојереј-ставрофор Неђо Јањић парох келнски, протојереј-ставрофор Данило Радмиловић парох диселдорфски, протојереј Небојша Ракић парох диселдорфски, ђакон Валентин и ђакон Александар Дебељак.
Након прочитаног празничног Јеванђеља, присутним верницима обратио се Митрополит Августин. У својој беседи Његово Високопреосвештенство г. Августин, у вези са тренутном ратном кризом, цитирао је мудре речи старца Захарије из манастира Есекс у Енглеској: ,,Ми не знамо све о конфликтима овога света, нити морамо да знамо. Молимо се срцем пуним саосећања за мир света и за све. Не заузимамо стране, јер ће свака страна одговарати за своје злочине, које ми не желимо да делимо нити да у њима учествујемо. Ако се молимо за оне који чине више неправде него правде, онда испуњавамо заповест Божију да волимо чак и наше непријатеље. А и када се молимо за оне који су више праведни но неправедни – и тада чинимо добро…
Наша молитва дакле обухвата све који сносе политичку и друштвену одговорност, без икаквих ограничења. Без икаквог ограничења одговорни смо, међутим, и истини, да се боримо за њу и да је бранимо…
Ми смо служитељи Свевишњега, што значи да служимо Литургију за читав свет. Молимо се да Господ однесе сваку патњу, али и за то да и ми сами имамо саосећање и покажемо га. Јер ово није време за подизање кажипрста већ за скрушено преклоњење колена, пред Христом, кнезом мира. То је истинско спознање наше сопствене кривице и буђење на преумљење, које се увек изнова рађа. То је онда истинска Недеља Православља. Бог вас све благословио и свима нам мир даровао! Амин!”
Након свршетка божанствене службе, сво свештенство заједно са верним народом у литији, носећи иконе, упутили су се у салу Епархијског центра где је Епископ хумски г. Јован одржао беседу и свечано отворио изложбу икона.
Беседа Владика Јована хумског у продужетку вести:
Драге православне хришћанке и православни хришћани у Немачкој,
стање у којем се налазе човек и остала творевина огледају се у последње време нарочито у пандемији изазваној ковидом и ратовима који бесне широм света, међу којима на нас, због просторне и медијске близине, тренутно најснажније утиче онај у Украјини. Поред поменутих, најдрастичнијих, примера потресног стања у којем се налазимо широко су распрострањене социјалне неједнакости, различити облици дискриминације и обесправљивања појединаца и група. Ми и наши савременици патимо од анксиозности због преплављености страшним вестима које нас непрестано подсећају на смрт као свеприсутну стварност. Како пандемијска криза тако и она изазвана ратом у Украјини указују нам на човекову психичку и духовну нестабилност. Врло брзо се развија паника услед претпоставке да ће нестати животних намирница или енергената. Више деценија развијани потрошачки менталитет је у кризним ситуацијама постао још очигледнији. Похлепа за материјалним добрима и природним ресурсима као и настојање да се њима у што већој мери овлада или да се они у што већој мери експлоатишу доводи сваког човека у конфликт са сопственом савешћу, али и са другим људима као и са целокупном творевином.
Постоји ли решење за постојећу ситуацију? Ми верујемо да ће сви проблеми бити превазиђени о другом и славном Христовом доласку, када ће сви људи и цела творевина бити преображени у вечни и блажени живот у Христу. То међутим не значи да у међувремену треба да се помиримо са стањем у којем се налази савремени човек и свет. Напротив. Као сведоци вечног и слободног живота у васкрслом Христу позвани смо да ту истину сведочимо свеобухватним живљењем хришћанског етоса који се кроз векове развијао као јединствено и непрекинуто сведочење Христа. Један од значајних аспеката тог етоса је и Велики пост пред празник Христовог Васкрсења.
Сви ми под постом подразумевамо уздржавање или апстиненцију пре свега од хране животињског порекла и алкохолних пића. Такође знамо да треба да постимо искрено, радосно и без осуђивања било кога ко не пости. Пост, међутим, има и свој ништа мање значајан социјални аспекат. Оно што уштедимо својим одрицањима треба да поделимо са онима који оскудевају. Такође су нам свима познати и круцијални духовни аспекти поста, међу којима су најзначајнији молитва, праштање, смирење. Пост је неодвојив од добрих дела. А добра дела увек представљају неку врсту одрицања у корист других људи односно друштва.
Зато смо позвани да се уздржавамо не само од одређених врста хране и пића, него од похлепе уопште. Позвани смо да се уздржавамо од било какве врсте дискриминације појединаца или група, а да се залажемо за социјалну правду. Позвани смо да будемо одговорни према животној средини и потрошњи енергије. Позвани смо да се уздржавамо од конзумације и ширења сензационалистичких информација, које у великој мери на различите начине штетно утичу на човеков живот. Позвани смо да се молимо за мир у целом свету као и за превазилажење пандемије изазване ковидом.
Нашим мислима и делима ми не можемо присилити свет да се одједном одрекне негативних аспеката живота узрокованих самољубљем. Али можемо, штавише дужни смо, да све искрено позивамо на љубав и подсећамо на одговорност. Надамо се да ћемо, у мери у којој се будемо искрено уздржавали од конзумеризма у себи и у другима ослобађати простор за светлост Христовог васкрсења, која ће све више међу нама оприсутњавати долазеће Царство Божије.
