Свети Василије Острошки литургијски је прослављен у Франкфурту. Навече је хор при Црквеној општини Франкфурт ,,Св. Василије Острошки” лијепо прославио славу Св. Василија Острошког Чудотворца.
Бесједа на Св. Василија Острошкога
Пут Светог Василија Острошкога
Упоредити 17. вијек са данашњим вијеком, јесте поредити прошлост са садашњошћу. Поредити тадашњу ситуацију у роду нашем са садашњом актуелношћу: можемо закључити да је данас боље него тада у нашем роду. Тада смо били подјармљени турском силом, а данас уживамо већа права. И онда и сада, као и увијек у животу, основни проблем људи био је егзистенција и слобода. И тада и сада, људе су мучиле болести, ,,страшна тајна”: смрт и амбиције.
Замислите 1610. годину међу Србљем: тада се родио један дјечак Стојан.
Времена су била тешка, неизвјесна и свако заноћивање било је у тешко мрклој ноћи, шта сутрашњи дан доноси није се знало.
Која ће ,,сила” ударити?
Са Запада или Истока, какогод, Србин је био у средини жрневља. Свако новорођенче било је благослов и обећање, нада да ће бити боље. Генерације Срба су се молиле и ишчекивале зору ослобођења од тешког јарма.
Неће ни Стојан дочекати ослобођење од Турака. Стојан ће показати својим животом шта је истинско “ослобођење” и шта је истински, живи живот. Јер Стојан је кренуо стазом принца Растка. Из Светог Саве ђедовине Херцеговине Стојан напушта овешталост профаности и магновење људског думања.
Завољевши Христа изнад свега, и схвативши да је Исус Исток очекивања и Извор мира, Стојан постаје монах Василије.
Василијев пут неодвојив је од пута Светог Саве јер они ходе и прате Христове стопе. Светосавска и Световасилијевска стаза јесте Јеванђелски пут. Свети Василије Острошки чувар Хума постаје тврђава; који штити Православље од штетних утицаја. Образац врлине, аскетског стила живота, Свети Василије Острошки постиже да оствари повјерену му задаћу. И зато га Господ прославља још за живота, као живог угодника Божијег. Попут Мојсеја и Аврама, Исака и Јакова, као равноапостолног, и на духовним висинама Кападокијских отаца, Свети Василије Острошки је сјајан изданак изникао од Немањића светих.
Он је искра од духовног богатства Св. Саве и светих Немањића који ће се распламсати у небоземну ватру Духа Светога и дотаче рајем миомирисним и Свеблагом Христовом десницом повјерено му стадо.
Острог попут Маслинске горе указује на Синај. Божије Заповјести од Светог Василија Острога обасјавају Сион – Горње мјесто овога свијета. И поредити Острог из времена Св. Василија Острошког живљења са данашњим Острогом и животом у Христу, који је Исти заувијек, созерцавамо да је не само упоредив Острог него да је живот на Острогу, успињање на висоту те светиње Божије, пут наш, тежак и напоран, али спасоносно и судбоносно успињање на висоту Тавора и преображења.
Из роба у ослобођеног, из дубине мрака на висину обасјану и просвећену вјечним сјајем Христовог Васкрсења.
Зато је Свети Василије био живи чудотворац, попут свих Светих отаца, права датих му од Живог Бога.
Зато је Свети Василије Острошки и сада и данас и заувијек живи, живи Светац, који чини потоња и иста чудеса од Господа.
Он сада са Светим Савом и свим Светима служи вјечну Литургију, и заједно с онима који их је видио још овде у ,,Небеској Литургији”, Светим Николајем Жичким и Охридским моле за нас.
Да будемо и останемо чада Христова.
Да наставимо Светосавским путем, па преко Студенице и Сопоћана пут Острога, и онда ка Дечанима, Грачаници и Хиландару, пратећи Св. Саву и Св. Василија Острошког корачамо Крком, Крупом и Драговићем свратимо у Гомионицу, Моштаницу и Глоговац. Поклонимо се у Раваници и Манасији, цјеливамо мошти у манастиру Тумане…
И неуморно хрлећи духовној заоставштини наших дивних Светотеља молимо се за мир у свијету. Просећи од Побједника Христа благодат Духа Светога, исту, којом се обогати Свети Василије Острошки кога данас славимо. Слава му и милост.
Нека нас његовим молитвама Господ покаје и учврсти на Светосаваком путу према царству небеском!.
о. Симон Туркић
