Заиста су дјеца украс свијета.
Било чија и било гдје, они на најмилији начин наликују Господу јер су љубав и доброта. Најбрже праштају најближим својима, највише воле ближње и даљње.
На празник Лазареве Суботе – Врбице и Цвети подсјећамо се њихове љубави према Исусу. Они су препознали Љубав за разлику од одрасле дјеце – људи, који су опијени манипулацијом мрака само за пар дан умјесто: Осана! узвикивали: Распни Га!
Дјеца ту нису била и нису викала.
Доживјели смо у суботу (Врбица) и недјељу (Цвети) радост дјечију у Франкфурту.
Толико много дјеце, осмјеха и чистих им срдаца.
Звончићи су звонили, палме се њихале, Господ Христос између нас јашући на магарету пут Јерусалима.
Без обзира на Недјељу страдања сви смо били обузети Васкрсењем.
Иде на страдање и распеће Господ али ми знамо да је Побједник. Без сумње.
Дјеца Му се радују. И ми уз њих.
Постајемо им слични.
Јер у вријеме највећег унижења Сина Божијег, гледамо ка трећем дану по Писму.
И стишавајући своје ја, у заједници са дјецом и вјерним њиховим родитељима пјевамо: Осана! Слава дуготрпљењу Твоме Господе.
Бог јесте Љубав.
Желимо бити дио те Љубави неисказиве.
И зато: само још мало, уз Пресвету Богородицу и одане Христу, корачајмо ка Голготи. Via Dolores!
Голгота и сараспињање Исусу Христу уводи нас у Дан Незалазни – Свијетло Васкрсење.
Лагано се крећимо ка Великој сриједи, па читању 12 Јеванђеља на Велики Четвртак и умукнимо на Велики Петак.
На Велику суботу погружени у молитви угледајмо свијетло одјејаније и онда сви, сви заједно, са нашом дивном дјецом запјевајмо Побједну пјесму…
