Дали је свијет лијеп?
Какав је свијет изгледао Светом првомученику Стефану, или Светом великомученику Георгију, Димитрију Солунском кога ћемо, ако Бог да, ускоро славити?
Њима који су се у Христа крстили и обукли, знали су (смо) да иду (идемо) на пут сараспињања Сину Божијем, Богочовјеку Исусу Христу који се благовољењем Оца оваплотио од Духа Светога и Богородице Марије и постао човјек. Распет ради нас.
Вјерујем да су и мученици пострадали што су Христа уселили у срце; слично Христу распетом на Крсту посматрали свијет. “Опрости им оче, јер не знају шта чине!”
Без обзира на страхоту мука, знали су да их “вјечна слава чека”. Но, нису “због славе” они претрпјели него због свијета јеванђелског у ком су већ живјели. Били су земни анђели.
Они су се одлучили да по сваку цијену не напусте заједницу са Христом.
Под омофором Пресвете Богородице одабрали су благодатни живот у Духу Светом и Христос је већ живио у њима. Зато су све подвале овог и свијета мрака биле залудне.
Пријетње, бол и мука су краткотрајни наспрам вјечног блаженства.
Човјек и сада исто осјећа и бира.
Јер Христос је исти, и јуче и данас и заувијек, Јеванђеље не стари.
Ми пролазимо, бирамо и беремо плодове успут. Градимо свој пут. Живимо у свијету, како га слободно одаберемо. Ко одабере свијет јеванђеља и живи у том свијету, (а то није свијет прошлости и утопије него реалност у Истини, благодатни пут и живи живот): зора свјежи, дан се ведри, небо плавомодро и океан широки.
Љубимо Бога и човјека.
Све је свето.
Искра неугасива образа Божијег у сваком је човјеку. И видимо да је свијет лијеп.
Провалија између добра и зла и сада је ту и зло Добра трпјети не може. Јер је Бог Љубав. Човјек који зна да је Љепота Љубави спасила свијет не преостаје друго него да иде том уском стазом, најљепшом као кроз предсобље вјечног Царства које ускоро долази нама и ми њему већ хрлимо.
Неко ће рећи: а ратови и зло што се збива?!
Да, видимо и то и знамо да ђаво постоји, али ми смо одабрали мир Христов.
Свијет је овај и сараспињање али што је најважније и саваскрсавање Исусу Господу.
Бирамо срце у свијетло одјејање Васкрсења обући. Лагано и непоколебљиво, не устрашено од громовне пријетње слушамо
Тихи глас који се најгласније чује.
Исус Христос је наш живот и све му своје предајемо.
Зато је свијет лијеп.
И у страдању Св. Стефану архиђакону и свима Христоносцима до данас и до краја времена ово вријеме, и живот, освећени су Богојављењем, просијава све Васкрсењем Христовим.
“Не бој се, малено стадо, ја сам с вама до свршетка вијека”, говори Господ.
Тргнимо се и данас Литургијом кренимо да живимо у свијету јеванђеља.
То је свијет доброте и љубави.
Увод у Царство небеско.
“Све чините без гунђања и двоумљења, да будете беспрекорни и честити, дјеца Божија непорочна усред рода неваљалога и покваренога, у којему сијате као свјетила у васиони, држећи ријеч живота на моју похвалу и дан Христов.” (Посл. Филипљанима)
о. Симон