Беседа Владике Јована:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, нека вам је срећан данашњи празник. Данас прослављамо Светога Саву првога Архиепископа и просветитеља српског, јер смо празновање померили да бисмо могли у што већем броју да се саберемо. Данас наша Црква слави једног дивног Светитеља Максима Исповедника. Када год се саберемо на свету литургију ми славимо васкрсење Христово а славећи васкрсење Христово ми заправо славимо спасење света и човека. На месту на којем смо се данас сабрали, кроз свету литургију догађа се и догодиће се целокупна историја спасења света и човека од стварања света па до васкрсења свих из мртвих и до Другога славнога Христовог доласка. То је оно што ми данас славимо и оно у чему ми данас учествујемо. Зато од ове Литургије и овога сабрања за нас хришћане уопште и за цео свет, нема ништа ни важније ни веће. Данас смо се сабрали на ово место да исповедимо веру у живога Бога, да исповедимо веру у истине које су до нас дошле од Господа Исуса Христа преко апостола, Светих отаца, а до нас конкретно преко Светога Саве првог Архиепископа и просветитеља српског, да је смисао нашег живота и постојања у животу, у Господу Исусу Христу, Који је собом донео нов живот, ослободио нас свих заблуда и истовремено омогућио да ми, који смо пали и пропадљиви, можемо новим и другачијим очима, очима васкрсења да видимо и свет и друге људе које срећемо. Зато ово место за нас јесте увек место преображења, место које нас утврђује у вери, помаже нам да будемо отворенији према свету и људима са којима живимо али истовремено да ни у коме случају не постанемо део овог света. Када кажемо да не желимо да постанемо део овога света онда не желимо да постанемо део било чега што је трулежно, пропадљиво, да не дај Боже, заменимо нашег Творца и Бога за нешто материјално, да се не вежемо ни за шта што је материјално, ни за какву идеју и идеологију, као што је то бивало у историји и као што смо чули у данашњем Јеванђељу, да су неки људи у Христово доба, желећи да се придржавају старозаветних норми и правила изгубили осећај зато је Бог људима дао заповести, да дао им је да их сачува од греха, да их задржи на правом путу и да им омогући да боље, искреније и непосредније воле Бога и једни друге. А они су временом те заповести почели да тумаче на погрешан начин. Тако су, на пример, празновање суботе користили како би у овом конкретном случају оптужили Христа да чини нешто у суботу, а суботом није дозвољено ништа да се чини, без обзира што се у овом случају радило о томе да је Христос хтео да излечи болесног човека. Нека би Господ молитвама Светога Саве и свих светих даровао свима нама, да данас са овога светога места изађемо преображени и покајани, да поставимо своме животу један нови почетак који је увек могућ управо на овоме месту, не нашим силама и моћима, него моћима васкрслог Господа Исуса Христа, Који, када се отворимо за то, почиње да живи у нама и ми се ослобађамо свих стега овога света и више се не бојимо смрти, а када престанемо да се бојимо смрти онда ћемо престати да робујемо било чему што је од овога света и што припада овоме свету, нека би Господ дао да се сви данас у миру и љубави, праштајући једни другима, молећи се једни за друге и за цео свети и што је важно, молећи се и за све наше непријатеље, причестимо Светим и Животворним Господњим Тајнама и да да доживимо на овоме месту Христово васкрсење и да га доживљавамо и њиме живимо у све дане нашега живота а не само у све дане свога овоземаљског живота, него да живимо Христовим васкрсењем и векове векова амин.
