3.10.2021. у Недељу 15. по Духовима, на дан Св. мученик Евстатија и других са њим, прослављена је храмовна слава Парохије келнске – Воздвижење Часнога Крста.
Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Немачке Господин Григорије уз саслужење протојереја-ставрофора Неђе Јањића и јереја Младена Јањића.
Након говора Епископа кратком беседом сабранима се обратио и о. Младен благодарећи свима на старању о храму на труду и жртви коју радосно дарују да би очували храм и парохију која уствари све сабира и чува благодаћу Божијом.
По свршетку Литургије освећени су славски дарови које је у својству кума припремила породица Зец. Такође изабрани су и нови кумови за наредну годину породица Живаљевић. У организацији Управе храма уз помоћ кумова славе припремљена је трпеза љубави на којој је настављено славско славље. За све оне који због ограниченог броја места у парохијској сали нису могли учествовати у славском ручку приређени су пакети са послужењем уз по једну флашу вина и један пакет кафе те су на тај начин сви поделили празнично славље и били учесници једне заједничке славске трпезе љубави. У парохијској сали уз славски ручак приређен је и кратак садржајан и леп програм којим је кроз песму, беседу, музику и рецитације улепшана прослава храмовне славе.
Бесједа Епископа Григорија
Драга браћо и сестре, оци саслужитељи, оче Неђо и оче Младене, данас славимо славу овога светога храма, данас славимо знак спасења, знак избављења, знак животворни – крст часни!
Овај знак је био забоден у земљу голготску на мјесто Христовог распећа. Крв Његова облила је кости наших прародитеља Адама и Еве. Прије него што је Христос разапет на крсту, тај чудесни знак био је знак највеће срамоте у великој Римској империји али када је на њему разапет Благи, Свети, Једини Господ онда се знак највеће срамоте претворио у знак највеће части, од најстрашнијег у најблажи, највећи знак.
Прије распећа Христу је било суђено. На питање Понтија Пилата Јеси ли ти цар јудејски?
Он је само ћутао…
Окупљени народ који је све посматрао тражио је од Пилата да разапне Христа који Себе, по њима незаконито, чини Сином Божијим и царем јудејским. На саркастичне ријечи намјесника Понта Ево цар ваш! свјетина је одговарала вичући Узми, узми, распни га!
А Он је ћутао…
У времена која су претходила овом догађају, пророци су говорили, викали о Њему али када се појавила сама Истина – када је дошао,
он је ћутао…
У том ћутању, тој тишини почивала је сва Истина. Истина се показала у Његовој спремности да буде поруган, испљуван, шамаран, разапет, да буде убијен али пошто Истина бијаше у Њему и Живот бијаше у Њему, Истина није могла бити угушена а Живот није могао бити уништен. Зато је послије Његове смрти дошло спасење васкрсењем. Затим су апостоли из свега гласа, као некада пророци, проповједали Христа Васкрслога.
Браћо и сестре, недавно сам прочитао једну добру књигу о Херману Хесеу и Карлу Густаву Јунгу коју је написао један чилеански писац Мигел Серано. Једна ријеч из те књиге ме је страшно потресла и потсјетила на овај догађај Христовог ћутања. Велики психолог Јунг, рекао је једну велику истину а то је да се највеће ствари на овом свијету дешавају у тишини. Света тишина, браћо и сестре, нам је много потребна јер понекад треба и да прећутимо.
Данас смо чули Јеванђеље Великога Петка о страдању које се завршава 9 часом тог великога дана и настаје тишина Велике Суботе. На ту Суботу пјева се једна пјесма која каже Нек умукне свако људско тијело, нека умукне јер се догађа нешто највеличанственије – жртвује се Праведни Бог за нас, грешна створења. Цар над царевима постао је слуга да бисмо ми могли превазићи наше немоћи и људске слабости. Данас славимо, браћо и сестре, тајну спасења, тајну нашег избављења. Треба да се научимо и не треба да заборавимо да тој тајни претходни тишина, претходи ћутање.
Чешће је погодно вријеме за ћутање него ли за причање зато размислимо у тишини шта ћемо рећи и како ћемо живјети. Ћутање и тишина су нам потребни да бисмо видјели ко смо, шта радимо и куда идемо. Пред крстом нема ништа паметније, драга браћо и сестре, од ћутања а онда ћемо из тога ћутања научити оно што ни у најбољој књизи нећемо прочитати и научити.
Да Бог дарује да се научимо томе ћутању пред страшном тајном Христовог крста. Амин Боже дај!
