У Недељу свих светих, 30. јуна 2024. године, светом архијерејском Литургијом у Аугзбургу началствовао је Епископ хумски г. Јован, викар Митрополита немачког. Владици Јовану саслуживали су парох аугзбуршки Ненад Живковић, ђакон Дејан Ристић, као и многобројни верни народ.
Беседу владике Јована по прочитаном јеванђељу по Матеју доносимо у целости:
Нека нас данас, у овај дан када славимо његово рођење, свети Јован усмери и научи! Његовим светим молитвама да нас помилује Бог! Амин!
„У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, данас је Недеља свих светих, прва недеља након празника Силаска Светога Духа на апостоле, те је Црква непогрешиво – својом премудрошћу – одредила да данас славимо спомен на све оне свете који нису ушли у календар, али и они који се налазе у календару. Неки су нам познати, а неки нам и нису, но сви они су познати Господу, и биће сведочанство Господње благодати о другом и славом Господњем доласку као што су сви свети сведочанство присуства Његове благодати већ у овом нашем животу. Ми смо у црквама окружени светитељима који нас гледају са икона, али не само са икона, већ и са небеса, што је много важније. Мноштво светих који су ушли са Господом у радост и светлост будућег царства Божијег. Данашње Јеванђеље нам говори о томе какви су они били, односно, чега су се држали и на који начин су Господа послушали. Они га се нису ни у једној животној ситуацији одрекли. Не само да Га се нису вербално одрицали, они су Га признавали у временима гоњења и мученичких страдања. Они Га се нису одрицали ни једнога тренутка у овоме свету грешном и прељуботворном. Јер кад год у нашем животу било шта, на било који начин претпоставимо нашем Господу, ми Га се заправо стидимо и ми Га се одричемо. Господ нас позива на скромност, смирење, сиромаштво, на одрицање, на љубав према другим људима, на љубав према ближњима и на љубав према непријатељима. Све то није могуће да човек учини сам од себе, својим силама и снагама, без благодати Духа Светога, односно, то није могуће да учини ни један човек који своје срце није у потпуности предао, пре сега, Богу без икаквог двоумљења и без остатка. Зато Јеванђеље и каже да нико ко воли било кога, било оца или мајку, брата или сестру, било ког другог кога иначе треба да воли, и чија се љубав подразумева, дакле, ако било кога воли више него Бога, Господа Исуса Христа, он није Господа достојан. Јер показује да његово срце није у потпуности спремно да све што постоји преда Господу. Ту Господ није онај који нас кажњава или одбацује, него Он само жели да оном слободном вољом којом нас је Он обдарио и свим својим бићем притекнемо Њему како бисмо добили, како Господ одговара у Јеванђељу на Петрово питање, стоструке плодове и строструке дарове. Господ не тражи од нас да му дамо своје срце, а да нам Он ништа не да за узврат. Не, Он нам је даровао ове животе које имамо, дао нам је свет у коме живимо, дао нас је једне другима, и све је то учинио да нам да време и могућност да стекнемо божанску благодат. На светој литургији у једном тренутку, када се подижу свети дарови, кажемо „Светиње светима“, на чега Црква одговара да је једини свет(и) Господ Исус Христос на славу Бога Оца. Ми смо, дакле, сви позвани да будемо свети и да живимо светим животом, и то је за све људе вером у Господа Исуса Христа и потуним предавањем нашег срца Господу могуће. Но. Важно је да никада не изгубимо из вида и оно што је речено на крају данашњег Јеванђеља, а то је да ће многи први бити последњи, а многи последњи ће бити први. Често нам се чини да они који су у овом свету успешни, снажни, важни, моћни, богати, располажу разним средствима, укључујући и она војна, да су они велики и важни, да су први, али међу нама живе, живели су и живеће многи од оних који су, наизглед, беспомоћни и безнатни, а који у свом срцу, у потпуности се предајући Господу, носе Господа, и они ће у будућем царству Божијем, који су се, по угледу на Господа који је неизмерно смирен, смирили и смирују, они ће, дакле, у будућем царству Божијем бити први, а многи који су сада први ће бити последњи.
Нека би Господ дао, молитвама свих светих на које нас данас и апостол Павле подсећа као оне који су вером учинили разна чуда, молитвама Пресвете Богородице, да се и ми удостојимо таквог смирења и неподељености срца, да сами себе, једни друге и сасв живот свој, по речима литургије, Христу Богу предамо! Амин!“
По завршетку свете Литургије верни народ испунио је свечану салу где је владика одржао предавање на тему ”Богопознање, покајање и благодат Светога Духа”, истичући, између осталог, у одговору на једно од питања присутних да за Цркву и хришћане не постоје добри и лоши људи, већ они који се кају и они који се не кају.
