U Nedelju svih svetih, 30. juna 2024. godine, svetom arhijerejskom Liturgijom u Augzburgu načalstvovao je Episkop humski g. Jovan, vikar Mitropolita nemačkog. Vladici Jovanu sasluživali su paroh augzburški Nenad Živković, đakon Dejan Ristić, kao i mnogobrojni verni narod.
Besedu vladike Jovana po pročitanom jevanđelju po Mateju donosimo u celosti:
Neka nas danas, u ovaj dan kada slavimo njegovo rođenje, sveti Jovan usmeri i nauči! Njegovim svetim molitvama da nas pomiluje Bog! Amin!
„U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Draga braćo i sestre, danas je Nedelja svih svetih, prva nedelja nakon praznika Silaska Svetoga Duha na apostole, te je Crkva nepogrešivo – svojom premudrošću – odredila da danas slavimo spomen na sve one svete koji nisu ušli u kalendar, ali i oni koji se nalaze u kalendaru. Neki su nam poznati, a neki nam i nisu, no svi oni su poznati Gospodu, i biće svedočanstvo Gospodnje blagodati o drugom i slavom Gospodnjem dolasku kao što su svi sveti svedočanstvo prisustva Njegove blagodati već u ovom našem životu. Mi smo u crkvama okruženi svetiteljima koji nas gledaju sa ikona, ali ne samo sa ikona, već i sa nebesa, što je mnogo važnije. Mnoštvo svetih koji su ušli sa Gospodom u radost i svetlost budućeg carstva Božijeg. Današnje Jevanđelje nam govori o tome kakvi su oni bili, odnosno, čega su se držali i na koji način su Gospoda poslušali. Oni ga se nisu ni u jednoj životnoj situaciji odrekli. Ne samo da Ga se nisu verbalno odricali, oni su Ga priznavali u vremenima gonjenja i mučeničkih stradanja. Oni Ga se nisu odricali ni jednoga trenutka u ovome svetu grešnom i preljubotvornom. Jer kad god u našem životu bilo šta, na bilo koji način pretpostavimo našem Gospodu, mi Ga se zapravo stidimo i mi Ga se odričemo. Gospod nas poziva na skromnost, smirenje, siromaštvo, na odricanje, na ljubav prema drugim ljudima, na ljubav prema bližnjima i na ljubav prema neprijateljima. Sve to nije moguće da čovek učini sam od sebe, svojim silama i snagama, bez blagodati Duha Svetoga, odnosno, to nije moguće da učini ni jedan čovek koji svoje srce nije u potpunosti predao, pre sega, Bogu bez ikakvog dvoumljenja i bez ostatka. Zato Jevanđelje i kaže da niko ko voli bilo koga, bilo oca ili majku, brata ili sestru, bilo kog drugog koga inače treba da voli, i čija se ljubav podrazumeva, dakle, ako bilo koga voli više nego Boga, Gospoda Isusa Hrista, on nije Gospoda dostojan. Jer pokazuje da njegovo srce nije u potpunosti spremno da sve što postoji preda Gospodu. Tu Gospod nije onaj koji nas kažnjava ili odbacuje, nego On samo želi da onom slobodnom voljom kojom nas je On obdario i svim svojim bićem priteknemo Njemu kako bismo dobili, kako Gospod odgovara u Jevanđelju na Petrovo pitanje, stostruke plodove i strostruke darove. Gospod ne traži od nas da mu damo svoje srce, a da nam On ništa ne da za uzvrat. Ne, On nam je darovao ove živote koje imamo, dao nam je svet u kome živimo, dao nas je jedne drugima, i sve je to učinio da nam da vreme i mogućnost da steknemo božansku blagodat. Na svetoj liturgiji u jednom trenutku, kada se podižu sveti darovi, kažemo „Svetinje svetima“, na čega Crkva odgovara da je jedini svet(i) Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca. Mi smo, dakle, svi pozvani da budemo sveti i da živimo svetim životom, i to je za sve ljude verom u Gospoda Isusa Hrista i potunim predavanjem našeg srca Gospodu moguće. No. Važno je da nikada ne izgubimo iz vida i ono što je rečeno na kraju današnjeg Jevanđelja, a to je da će mnogi prvi biti poslednji, a mnogi poslednji će biti prvi. Često nam se čini da oni koji su u ovom svetu uspešni, snažni, važni, moćni, bogati, raspolažu raznim sredstvima, uključujući i ona vojna, da su oni veliki i važni, da su prvi, ali među nama žive, živeli su i živeće mnogi od onih koji su, naizgled, bespomoćni i beznatni, a koji u svom srcu, u potpunosti se predajući Gospodu, nose Gospoda, i oni će u budućem carstvu Božijem, koji su se, po ugledu na Gospoda koji je neizmerno smiren, smirili i smiruju, oni će, dakle, u budućem carstvu Božijem biti prvi, a mnogi koji su sada prvi će biti poslednji.
Neka bi Gospod dao, molitvama svih svetih na koje nas danas i apostol Pavle podseća kao one koji su verom učinili razna čuda, molitvama Presvete Bogorodice, da se i mi udostojimo takvog smirenja i nepodeljenosti srca, da sami sebe, jedni druge i sasv život svoj, po rečima liturgije, Hristu Bogu predamo! Amin!“
Po završetku svete Liturgije verni narod ispunio je svečanu salu gde je vladika održao predavanje na temu ”Bogopoznanje, pokajanje i blagodat Svetoga Duha”, ističući, između ostalog, u odgovoru na jedno od pitanja prisutnih da za Crkvu i hrišćane ne postoje dobri i loši ljudi, već oni koji se kaju i oni koji se ne kaju.
