23. августа 2026. године, у дванаесту недjељу по Педесетници, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит њемачки г. Григорије служио је свету Литургију у Светосавском храму у Берлину.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереј Радомир Колунџић и јерођакон Василије Старовлах.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит Григорије се обратио присутнима. Бесједу Његовог Високопреосвештенства достављамо у цијелости.
Eво Јеванђеља, драга браћо и сестре, у коме се младић питао оно што се сви ми питамо: шта нам је потребно да задобијемо живот вјечни. Као што је то питање сасвим нормално и природно за сваког човјека који се рађа и плаши смрти, толико је овај одговор животодавца Господа нашег Исуса Христа важан и моћан за наше спасење.
Може ли човјек да има све, а да му недостаје оно најважније? Може. Управо такав човјек долази пред Христа у данашњем Јеванђељу. Има углед, имање, држао је заповијести и, по свему судећи, уредио је свој живот како треба. Па ипак пита: „Шта ми још недостаје?“ И можда је баш у том питању сакривен читав његов проблем. Он вјерује да постоји нешто што још треба да учини како би коначно имао све. Навикао је на логику трговине: дај да ти дам. Тако долази и пред Христа: шта треба да урадим, шта да дам, да бих заузврат добио живот вјечни? И живот вјечни посматра као нешто што се може стећи и придодати свему што већ има. Али живот није имање. Ни овај живот који сада имамо није наш посјед, он нам је дарован. Ако нам је и овај живот дар, како би онда живот вјечни могао бити нешто што ћемо зарадити и ставити у џеп?
Христос не прихвата логику с којом младић долази пред Њега. Младић размишља о погодби, а Христос га позива у однос. Он очекује да чује шта још треба да испуни, а Христос дотиче управо оно мјесто у његовом животу на којем није слободан: „Продај све што имаш.“ Другим ријечима, ослободи се власти онога што имаш. И тек послије тога долазе најважније ријечи: „Хајде за мном.“ Ту је средиште читаве приче. И не, Христос не тражи од човјека сиромаштво само по себи. Он жели слободног човјека, човјека којим његов посјед не управља. Грчка ријеч τέλειος, коју преводимо као „савршен“, значи и потпун, цјеловит. А овај младић је подијељен: жели живот вјечни, али не може да пусти оно за шта се везао. Христос тражи цијелог човјека. И све то говори ономе кога је, како каже Јеванђеље, погледао и заволио. Зато ријечи „продај све“ нису казна. Христос му показује гдје је заробљен. Можда се управо по томе и препознаје оно што влада нама: најтеже пуштамо оно за шта смо повјеровали да без тога не можемо.
И зашто онда човјек који има толико одлази жалостан? Зато што је у том сусрету открио нешто болно: имање које је сматрао својим заправо посједује њега. Ту се открива и шта значи бити богат. Богат је онај који има доброг пријатеља. А гле, овом младићу се сам Христос понудио да му буде пријатељ, рекавши му: „Хајде за мном.“ Младић је упитао шта треба да учини да задобије живот вјечни, а Христос му је понудио себе. И он је отишао жалостан. У том одласку је сва трагедија ове приче.
Са Христом нема трговине: даћу ти оволико, а ти мени дај нешто друго заузврат. Нема нагодбе са животом. Живот се прима као дар. Зато смо данас овдје – да оставимо сваку животну бригу и пођемо за Христом. Богати младић је чуо позив: „Хајде за мном“ и није се одазвао. Зато је отишао жалостан. Исти позив данас чујемо и ми. Питање је само јесмо ли довољно слободни да на њега одговоримо.
