ВИКАРНИ ЕПИСКОП ЈОВАН, ДИСЕЛДОРФ, НОВОСТИ

Света архијерејска Литургија у Диселдорфу

У петак, 9. августа 2024. године, на празник Светог великомученика Пантелејмона, Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован, викар Митрополита немачког, служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Диселдорфу уз саслужење јереја Саше Врачевића и јерођакона Василија Старовлаха.

Након прочитаног јеванђелског одељка, Епископ Јован се обратио присутнима. Беседу Његовог Преосвештенства донсимо у целости

„У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, откад је Господ Исус Христос објавио Јеванђеље и силу његову, ми који смо у свету, који живимо још на земљи, се делимо у две групе: на оне који мрзе Господа Исуса Христа или на оне који су Господа ради омражени. Никада не можемо бити на некој неутралној тачки – или смо са Господом или смо на страни оних кој су против Господа. А свет је мрзео Господа, мрзи Га и данас, и мрзеће Га до краја света јер је Господ све светско разголитио. У истини божанске светлости, Његове правде и силе, у истини Његове нестворене енергије као истине која постоји у вечности, у светлости Његове истине у којој и кроз коју је створен свет, оне истине у којој Бог жели да и ми обитавамо. Све оно што је тамно, скривено, што је трулежно, пропадљиво, постаје видно и јасно. Господ Исус Христос је ради истине и за истину страдао међу нама и од нас; сваки пут када наше срце крене на било коју страну мимо воље Божије, ми спадамо у оне који Господа Исуса Христа распињу на крст. Са друге стране, ако нисмо на страни оних који Господа разапињу на крсту, ми се неминовно са нашим Господом са-распињемо.

Да је – благодаћу Духа Светога – та истина откривена и сачувана у светој Цркви, сведочи мноштво светитеља. Не само оних који су страдали телом, проливши, односно, проливајући крв своју за Господа, већ и свих оних који војују против пале природе, трудећи се да иду путем заповести Божијих. Тако би требало да и ми – силом Духа Светога обдарени – када видимо свет који у злу лежи (Јн 5,19), који се распада, било на нивоу појединца или скупине, да умолимо са Господом, распетим и васкрслим, Оца за опроштај онога што раде јер не знају шта чине (уп. Лк 23,34). Ако нисмо још увек у стању да то кажемо, онда нисмо још увек у потпуности Христови и не можемо бити удостојени да, распети са Њим, сиђемо у ад и да након тога угледамо велико и светло Васкрсење.

Данас прослављамо једнога међу светима, дивнога угодника Божијега, светог Пантелејмона који је, прионувши свим својим постојањем Богу, био удостојен благодати Духа Светога коју људски разум не може да појми. Те, иако је био лекар, он је лечио благодаћу Божијом. Тако је и данас: лекари лече благодаћу Божијом, и сами су судови кроз које благодат дејствује. Тако и у овом случају, благодат Духа Светога је обилато дејствовала кроз светог Пантелејмона. Дар исцељења примљен кроз Духа Светога, овај дивни угодник Божији је украсио и несреброљубљем, а она је потекла из његове потпуне везаности за Господа Исуса Христа. Господ га је тако 304. године удостојио мученичке кончине. Само они који су у свом подвижничком и благодатном животу достигли велики степен божанских дарова и смирења били су и даље се удостојавају благодати мучеништва и страдања телом за Христа. То је, разуме се, највећи подвиг. Опет, у временима без гоњења, свакодневно страдамо кроз своју савест, не само гледајући свет који мрзи Христа, већ свако од нас у покрету свога срца може да пронађе мржњу према Христу сваки пут када нисмо спремни да своју вољу, памет, снагу, материјална средства, све што, рецимо тако, поседујемо, да са-распнемо са Господом Исусом Христом да би се прославила сила и моћ Његовог Васкрсења.

Да нам да Господ, молитвама светог Пантелејмона, мир и љубав, смирење Господње поклоњено светима до данашњих дана јер и данас постоје свети који својим молитвама лече, благодаћу Христовом, и вршећи дело Христово, многе болесне. Сви они, знани или нама незнани, својим молитвама држе свет у постојању. Нека би Господ – од својих великих дарова – дао и нама да нам се отворе умови, очи, срца како бисмо све своје силе учинили средствима Господњег дела, односно ширења Његовог Јеванђеља и божанске благодати! Да се и ми нађемо у Царству Божијем са свима светима! Амин!“