U petak, 9. avgusta 2024. godine, na praznik Svetog velikomučenika Pantelejmona, Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan, vikar Mitropolita nemačkog, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetog Save u Diseldorfu uz sasluženje jereja Saše Vračevića i jerođakona Vasilija Starovlaha.
Nakon pročitanog jevanđelskog odeljka, Episkop Jovan se obratio prisutnima. Besedu Njegovog Preosveštenstva donsimo u celosti
„U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Draga braćo i sestre, otkad je Gospod Isus Hristos objavio Jevanđelje i silu njegovu, mi koji smo u svetu, koji živimo još na zemlji, se delimo u dve grupe: na one koji mrze Gospoda Isusa Hrista ili na one koji su Gospoda radi omraženi. Nikada ne možemo biti na nekoj neutralnoj tački – ili smo sa Gospodom ili smo na strani onih koj su protiv Gospoda. A svet je mrzeo Gospoda, mrzi Ga i danas, i mrzeće Ga do kraja sveta jer je Gospod sve svetsko razgolitio. U istini božanske svetlosti, Njegove pravde i sile, u istini Njegove nestvorene energije kao istine koja postoji u večnosti, u svetlosti Njegove istine u kojoj i kroz koju je stvoren svet, one istine u kojoj Bog želi da i mi obitavamo. Sve ono što je tamno, skriveno, što je truležno, propadljivo, postaje vidno i jasno. Gospod Isus Hristos je radi istine i za istinu stradao među nama i od nas; svaki put kada naše srce krene na bilo koju stranu mimo volje Božije, mi spadamo u one koji Gospoda Isusa Hrista raspinju na krst. Sa druge strane, ako nismo na strani onih koji Gospoda razapinju na krstu, mi se neminovno sa našim Gospodom sa-raspinjemo.
Da je – blagodaću Duha Svetoga – ta istina otkrivena i sačuvana u svetoj Crkvi, svedoči mnoštvo svetitelja. Ne samo onih koji su stradali telom, prolivši, odnosno, prolivajući krv svoju za Gospoda, već i svih onih koji vojuju protiv pale prirode, trudeći se da idu putem zapovesti Božijih. Tako bi trebalo da i mi – silom Duha Svetoga obdareni – kada vidimo svet koji u zlu leži (Jn 5,19), koji se raspada, bilo na nivou pojedinca ili skupine, da umolimo sa Gospodom, raspetim i vaskrslim, Oca za oproštaj onoga što rade jer ne znaju šta čine (up. Lk 23,34). Ako nismo još uvek u stanju da to kažemo, onda nismo još uvek u potpunosti Hristovi i ne možemo biti udostojeni da, raspeti sa Njim, siđemo u ad i da nakon toga ugledamo veliko i svetlo Vaskrsenje.
Danas proslavljamo jednoga među svetima, divnoga ugodnika Božijega, svetog Pantelejmona koji je, prionuvši svim svojim postojanjem Bogu, bio udostojen blagodati Duha Svetoga koju ljudski razum ne može da pojmi. Te, iako je bio lekar, on je lečio blagodaću Božijom. Tako je i danas: lekari leče blagodaću Božijom, i sami su sudovi kroz koje blagodat dejstvuje. Tako i u ovom slučaju, blagodat Duha Svetoga je obilato dejstvovala kroz svetog Pantelejmona. Dar isceljenja primljen kroz Duha Svetoga, ovaj divni ugodnik Božiji je ukrasio i nesrebroljubljem, a ona je potekla iz njegove potpune vezanosti za Gospoda Isusa Hrista. Gospod ga je tako 304. godine udostojio mučeničke končine. Samo oni koji su u svom podvižničkom i blagodatnom životu dostigli veliki stepen božanskih darova i smirenja bili su i dalje se udostojavaju blagodati mučeništva i stradanja telom za Hrista. To je, razume se, najveći podvig. Opet, u vremenima bez gonjenja, svakodnevno stradamo kroz svoju savest, ne samo gledajući svet koji mrzi Hrista, već svako od nas u pokretu svoga srca može da pronađe mržnju prema Hristu svaki put kada nismo spremni da svoju volju, pamet, snagu, materijalna sredstva, sve što, recimo tako, posedujemo, da sa-raspnemo sa Gospodom Isusom Hristom da bi se proslavila sila i moć Njegovog Vaskrsenja.
Da nam da Gospod, molitvama svetog Pantelejmona, mir i ljubav, smirenje Gospodnje poklonjeno svetima do današnjih dana jer i danas postoje sveti koji svojim molitvama leče, blagodaću Hristovom, i vršeći delo Hristovo, mnoge bolesne. Svi oni, znani ili nama neznani, svojim molitvama drže svet u postojanju. Neka bi Gospod – od svojih velikih darova – dao i nama da nam se otvore umovi, oči, srca kako bismo sve svoje sile učinili sredstvima Gospodnjeg dela, odnosno širenja Njegovog Jevanđelja i božanske blagodati! Da se i mi nađemo u Carstvu Božijem sa svima svetima! Amin!“
