U nedelju sedmu po Pedesetnici, 11. avgusta 2024. godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan, vikar Mitropolita nemačkog, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetog Save u Diseldorfu uz sasluženje jereja Saše Vračevića i jerođakona Vasilija Starovlaha.
Nakon pročitanog jevanđelskog odeljka, Epsikop Jovan se obratio prisutnima. Besedu Njegovog Preosveštenstva donosimo u celosti:
„U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Draga braćo i sestre, i danas smo se sabrali na liturgiju, na tajnu koja se daje izabranima, onima kojima je data blagodat Svetog Duha. Mi se u tu tajnu iznova posvećujemo, dolazeći uvek sa nadom da ćemo se, gladni i žedni, ovde nahraniti od hrane od koje se ne umire, hrane večnoga života – Gospodnjim telom i krvlju. Budući da dolazimo iz sveta koji u zlu leži (up. Jn 5,19), mi znamo da nismo umiveni, kako kaže molitva Kanona pred pričešće, da nemamo odeću svečanu, svadbarsku, kako bismo stali pred ovu svetu trpezu. Ali, opet, Gospod svaki put svojim snishođenjem čini sve kako bi nas ukrepio za ovu svetu tajnu tela i krvi svoje. Zbog toga nam se Crkvom daju sveštene molitve koje uvek podrazumevaju zajednicu jer spasenje nije prvenstveno spasenje pojedinca već zajednice sabrane oko božanskih darova. Nama se jednima kroz druge i preko drugih otkriva istina budućeg carstva Božijeg. Gospod nam je dao, dakle, svezu ljubavi – blagodaću Duha Svetoga – da mi koji smo rasejani mislima u svetu, ovde, ipak, jednim ustima i jednim srcem izražavamo božansku volju (Jn 17,21), a da naše postojanje bude ohristovljeno. U ovoj svadbi Ženika na kojoj se okupljamo Duh Sveti silazi na darove koje smo predložili u vidu zajedničkog prinosa. Rečima liturgijske molitve, mi se molimo da Duh Sveti siđe na nas i na predložene darove. Tako, pričešćujući se u svezi božanske ljubavi postajemo jedno telo Gospodnje.
Gospod nam daje čitanja iz Pisma, ali imajmo na umu da se tajna božanskog otkrivenja sa liturgijskim pokretima Crkve iznova otkriva. Reči Pisma se obraćaju nama jer su božanske reči iz večnosti; to su neprolazne reči koje nam Gospod govori iz budućeg carstva Božijeg. Gospod želi da te reči budu objavljeni svim ljudima do krajeva vaseljene. U današnjim rečima apostola Pavla čuli smo kako je neophodno da jedni drugima snishodimo, bez raspravljanja i prepiranja. No, dešava se da mi ponekad nismo u stanju da prepoznamo da imamo problem ili o kome je problemu je reč.
Trebalo bi, draga braćo i sestre, da zamolimo Boga poput slepih o kojima nam govori današnje Jevanđelje. Možemo reći da smo svi do konačnog Gospodnjeg dana (up. Jl 2) slepi bez obzira na naše čulo kojim raspoznajemo fizički svet. Kako kaže apostol Pavle, vidimo kao u ogledalu, kao u zagonetki (up. 1 Kor 13,12). Nama je jasna ova projava carstva Božijeg, ali nije kao svetima, među kojima je i sveti Kalinik koga danas proslavljamo. Sveti Kalinik i ostali sveti nisu imali dvoumljenja da li da polože svoj život za Boga. Ipak, mi smo često u situaciji – s obzirom na slepilo o kome smo nešto rekli – da ne možemo ni da progovorimo Gospodu, da smo poput besomučnika koji ne vladaju svojim umom i srcem, poput besomučnika koji ne mogu da se obrati Gospodu da ih isceli, ali tu nam pomaže posredništvo Bogorodice i svih svetih, ali svakako i pomoć koju jedni drugima ukazujemo. Izuzetno je važno da onda kada vidimo da je neko u bilo kakvoj nevolji, bilo telesnoj, duševnoj, duhovnoj, da se usrdno molimo za te ljude, prihvatajući mane drugih kao sopstvene. Ako tako budemo činili, sledovaćemo Hristov primer molitve Ocu za ljude koji ga raspinju. Na taj način postajemo sasudi Svetoga Duha, te ćemo onda moći da priđemo smirenog srca svetoj Gospodnjoj trpezi, kajući se, ne samo za svoje, već i za grehe drgugih, a da bismo iskusili kako je dobar Gospod i koliko je životvorna Njegova krv. Moći ćemo da isksutvujemo kako naše srce, krv, polako menja ritam, ne kucajući po ritmu ovoga sveta, već je ohristovljeno. Da naš um više ne prima i ne prihvata misli od ovoga sveta, već Gospodnju volju. Tada će ljubav rasti i u našim srcima, a kroz nas i u ovome svetu. Zbog toga nas je Gospod stvorio. Amin!“
