U nedelju sedmu po Pedesetnici, 11. avgusta 2024. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop diseldorfsko-berlinski i Mitropolit nemački g. Grigorije je, po blagoslovu Arhiepiskopa mostarsko-trebinjskog i Mitropolita zahumsko-hercegovačkog i stonsko-primorskog g. Dimitrija, služio svetu arhijerejsku Liturgiju u Blagoveštenjskom hramu u Dubrovniku uz sasluženje protojereja-stavrofora Vladan Perišića, protojereja-stvarofora Slavka Zorice, protojereja-stvarofora Stevana Kovačevića, jereja Miroslava Boškovića i đakona Lazara Supića.
Nakon pročitanog jevanđelskog odeljka Mitropolit Grigorije se obratio prisutnima. Besedu Njegovog Visokopreosveštenstva donosimo u celosti:
„Draga braćo i sestre, ovo Jevanđelje sadrži u sebi jedan vapaj koji glas: „Isuse, Sine Božiji, pomiluj me; Isuse, sine Davidov, pomiluj me!“. Čuli smo kako su slepi ljudi, čuvši da Hristos prolazi, zavapili iz sveg glasa: „Isuse, sine Davidov, pomiluj me!“. Kada sam sinoć, pripremajući se za službu, pročitao ovo Jevanđelje, setio sam se skorašnjeg susreta sa prijateljem iz detinjstva. On je nedavno operisan, nažalost, od strašne bolesti, karcinoma. Srećom, on se oporavlja. Kada sam ga upitao kako se osećao, kako mu je bilo, u tim strašnim trenucima, on mi je odgovorio da je samo uzdisao i govorio: „Bože, pomiluj me!“. Kada sam se nakon našeg susreta vratio u svoj stan, jedna misao mi je pala na pamet, te mislim da bi bilo dobro da je podelim sa vama. Naime, celi naš život, braćo i sestre, čini mi se, mogao bi da se smesti u reč vapaj. Mi neprestano vapijemo, tražeći od Boga život, zdravlje, spasenje. Onda sam pomislio, Bože, koliko li tih vapaja ima u odnosu na ono što ljudi zovu radost, mir, sreća, zdravlje, blagostanje. Mi ne samo da vapijemo, mi i pevamo, radujemo se, ali u svakoj našoj pesmi je, opet, sadržan vapaj. Svaka naša molitva je vapaj; svaka naša molitva je, u stvari, identična vapaju slepih ljudi iz Jevanđelja. Zanimljivo je da u ovom Jevađelju, nakon isceljenja slepih, Hristos sreće nemog koji ne ne može da vapi, ali njegova utroba, srce, celo biće tražilo je pomoć od Hrista. Hristos je čuo vapaj njegovog srca, te ga iscelio. Gledajte šta kaže sveto Jevanđelje, braćo i sestre, da je Hristos „isceljivao svaku nemoć i svaku slabost u narodu“. Ljudi su na to odgovorili tipično, zbog svojih slabosti, recimo u duhu današnjeg Jevanđelja, slepila, da On isceljuje pomoću kneza demonskog. Zamislite nekoga ko vam čini neprestano dobro, i, umesto da mu se zahvalite, vi mu govorite da je demon ili da je loš jer tolika dobročinstva čini.
Draga braćo i sestre, mi ljudi se krećemo između vapaja i poja, između blagodarnosti i neblagodarnosti. Blago onome ko vapije da ga Gospod Isus Hristos pomiluje, ko poje u slavu Božiju i blago onome ko je zahvalan na svemu što dolazi u ovom životu. Opet, teško onome ko osuđuje jer će doći do te tačke da će suditi i samom Spasitelju, poput ljudi u Jevanđelju koji Hristova isceljenja poistovećuju sa demonskim delovanjem. Ostaju slepi pored svih Hristovih dobročinstava koje čini.
Eto, draga braćo i sestre, čega se treba čuvati; treba da se sačuvamo od osuđivanja i nezahvalnosti, a, sa druge strane, treba neprestano da vapijemo i pojemo Bogu – da vapijemo za milošću Njegovom i pojemo slavi Njegovoj. Braćo i sestre, da nam Gospod daruje da iz dubine srca zavapimo Bogu, da nam oprosti naša sagrešenja, ali i da kličemo dobroti Njegovoj, i da se iz dubine duše opredelimo da dobro ne osuđujemo, da ne sudimo, poput ljudi koji sude Hristovim delima kao demonskim! Imajmo u vidu da, uprkos našim gresima koji su veliki, koliko god da čovek padne, kako jednom čuh, pašće u ruke Božije. Kolika je i kakva je milost Božija!
Neka se naš život kreće između vapaja i poja Bogu, da ne budemo samo verni na rečima, već da se u potpunosti prepustimo neirecivoj milosti Božijoj koju da i tražimo kroz sav naš život! Oni, pak, koji misle da je Bog nemilosrdan, kao što su oni, upiru prstom, pa i na samoga Boga videći u delima neizrecive milosti demonsko dejstvo. Neka je blagosloven ovaj dan, neka ste vi blagosloveni u neizrecivoj milosti i ljubavi Božijoj!“
