5. јануара 2025. године, у недељу двадесет и осму по Педесетници, Недељу светих отаца, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије началствовао је евхаристијском сабрањем у храму Светога Саве у Берлину уз саслужење свештенства Светосавског храма.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости.
„Драга браћо и сестре, у ову недељу пред сами празник Рођења Христовог читамо родослов Господа нашега Исуса Христа. Често нам се учини да је реч о простом набрајању предака, једноставном списку имена. Но, ако пажљивије читамо родослов Господа нашега Исуса Христа, приметићемо низ занимљивих ствари, а једна од њих је и помен четири жене што је извесно одступање имајући у виду да се кроз цео родослов помињу мушарци. Реч је о следећим именима: Тамара, Рахава, Рута, Уријиница, односно Витсавеја, жена Урије Хетејина, а потом и Давидова жена. Све ове жене нису биле Јеврејке, већ из многобожачких народа. Тамара и Рава су биле Хананке, Рута Моавка, док би се за Витсавеју могло претпоставити да је пореклом од Хетита јер јој је муж, Урија, био Хетит. Ипак, оне су одиграле важне улоге у историји спасења. Родослов помиње и Марију, Пресвету Богородицу, од које се, како каже Писмо, роди Христос.
Како је то чудно, да,рецимо, када су улазили у Јерихон, Рава прихвата израиљске шпијуне који, по заповести Исуса Навина, долазе да осмотре Јерихон (ИНав 2,1-24). Дакле, у освајању обећане земље помаже Рава која је представљена као блудница. Ипак, она је схватила да је реч о Божијем плану, те и исповеда: „знам да вам је Господ дао ову земљу јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви” (уп. ИНав 2,9). Када о томе размишљам, по ко зна који пут, помислио сам како је чудесно то да Бог са сваким од нас има план. Свакога од нас Бог може да начини својим сасудом, оруђем. Родослов помиње, међу осталима, и жену Урије Хетејина која је са царем Давидом учинила прељубу. Као што знате, Давид се због тога горко кајао, постећи и молећи се. Спевао је и чувени покајнички псалам. Но, ипак, како рекосмо, како Бог са свима има план, она је Давиду родила премудрог Соломона.
Родослов каже да од Авраама до Давида има четрнаест колена, исто толико од Давида до сеобе вавилонске, и још четрнаест од сеобе вавилонске до Христа. Инсистирањем на бројевима и закономерности овог родослова Јеванђелист нам говори о промислу Божијем који брижљиво води историју.
Ово ме је подстакло да размишљам о нашим данима, о себи, људима око себе, и питао сам се, што свима препоручујем, да ли верујемо да Бог промишља о свакоме од нас, да Бог мисли на свакога човека, и да сваког човека хоће да спасе, што је намера и Његовог оваплоћења, односно сједињења са нама. Бог постаје човек како бисмо ми постојали за вечност. О томе нам, између осталог, говори данашње свето Јеванђеље. Свако од нас је Божије створење без обзира на спољашње околности, невоље, наш живот. Препуштањем вољи Божијој можемо да постанемо сасуд изабрани упркос свим тим спољашњим околностима, можемо да постанемо битни у историји. Али, рецимо то одмах, за Бога је свако необично битан, апсолутно битан. То знамо јер Бог шаље свог Сина у овај свет како би постао један од нас и да нас узведе на небо, да нам дарује живот вечни, да нико од нас не погине… Како кажу свети оци, није послао Бог ни анђеле нити било кога другога, Он шаље Сина свога јединороднога. У целом том домостроју највећу улогу је одиграла и жена чије се име такође појављује у родослову, а то је Марија, Пресвета Дјева, која пристаје на план Божији иако јој скоро ништа није било јасно, ни како ће она зачети од Духа Светога, како ће се кроз Њу догодити дуго чекана пророштва, кроз сва побројана колена о којима смо данас слушали. Сад Марији Архангел говори да се не боји јер ће се кроз Њу родити Спаситељ, Син коме треба дати име Емануил. Што значи „са нама је Бог“. Марија на ово одговара са: „Ево слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој!”(Лк 1,38).
Из примера Пресвете Богородице видимо шта се од нас очекује, да у смирености прихватимо план Господњи, да у ономе у чему се нађемо, у томе и служимо. Ако живимо овде, у Берлину, данас, да благодаримо Господу, ако радимо неки посао, да и тад захваљујемо Господу; да служимо једни друге, да будемо добри, не чинећи никакво зло; да свима будемо све (уп. 1Кор 9,21-22). Очекивања која се пред нас стављају нису многобројна, али су узвишена, таква да нас чине изабраницима Божијим, како бисмо живели вечно у Божијем загрљају, божанској радости и светлости, Овим Јевађељем да бодримо срца једни других да будемо срећни у томе у чему смо, и да такви какви смо, с обзиром на ово Јеванђеље, можемо да верујемо да нас Бог воли, односно има у свом плану. Примери које смо навели на почетку нас у то уверавају, на нама је само да пристанемо, те да се Бог усели у наша срца, попут срца и утробе Маријине; Он се оваплотио како би спасао род људски. Нека тако буде! Амин!“
