5. октобра 2025. године, у недељу седамнаесту по Педесетници, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије служио је, поводом храмовне славе, свету Литургију у храму Светог Симона Монаха у Манхајму. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Марко Јовановић, протојереј-ставрофор Стојан Барјактаревић и јерођакон Василије Старовлах.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Драга браћо и сестре, срећан вам данашњи празник, сабор и слава, недељни дан у који се окупљамо како бисмо стали пред лице Бога живога!
У данашњем Јеванђељу, драга браћо и сестре, открива нам се тајна о томе какву веру Бог жели да имамо. Почетак овог Јеванђеља обележен је драмом: наиме, жена Хананејка која није припадала изабраном народу, како се тада сматрало, прилази Учитељу – за кога још многи нису знали да је Спаситељ, и говори му: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво“ (Мт 15, 22). Браћо и сестре, нема ништа страшније од овога што пише у овом Јеванђељу: са једне стране, Бог ћути и не одговара кад ми вичемо да нас помилује и да нам помогне, а са друге стране, нема ништа страшније од тога да човека мучи ђаво. Драматични разговор између Господа Христа и жене Хананејке се наставља јер жена, мајка, неће да одустане, осећа да Он може да помогне њеној ћерки, те поново говори Господу да се смилује. Ученици му говоре да је отпусти јер досађује, виче за њима (уп. Мт 15, 23), а није ни из рода њиховог, мисле се. Исус пак води са њом разговор, као да хоће да јој каже: ,,Видиш ови сви хоће да те отерају, и мисле да си прешла сваку меру јер ми се обраћаш као јеврејском учитељу“. Исус је пита да ли је достојно, да ли је добро, да се узме хлеб од деце и да се дȃ псима (уп. Мт 15, 26). Многи су тада сматрали да се сви они који нису припадали изабраном израиљском народу могу упоредити са псима, те да их треба одбацити. Међутим, и након ових Христових речи она не одустаје: ,,Да, Господе, али и пси једну од мрва што падају са трпезе господара њихових“ (Мт 15, 27). Сада се тај драматични разговор претвара у нешто друго: Бог који је до сада ђутао, и који је ову жену на неки начин и одбацивао, показујући како то раде обично људи, сада хвали њену веру: „О, жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш“ . У том часу је оздравила њена кћи (уп. Мт 15, 28).
Браћо и сестре, ако бисмо хтели да се из овог Јеванђеља научимо путу вере, онда бисмо могли да кажемо да је он поплочан трпљењем, истрајношћу и неодустајањем, а пре свега смирењем. Могла је ова жена да се успротиви поређењу са псима, ипак, она смирено одговара да и пси једну од мрва што падају са трпезе господара. Она хоће само једно – да њена кћи буде здрава. Уз то, она осећа и зна ко може да јој помогне. Још нешто осећа у дубини срца – да Он хоће да јој помогне. За разлику од свих других људи који раде по закону, како је прописано, Он чини по срцу. Када бисмо то научили, браћо и сестре, онда никада не бисмо одустали од речи: „Исусе, сине Давидов, помилуј ме; Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј ме“. Увек бисмо се ослобађали, изнова обрадовали, те изнова устали и успоставили наше биће у његовој целовитости.
Ето, драга браћо и сестре, чему нас учи данашње Јеванђеље, и зашто смо данас овде. Данас смо овде како бисмо из дубине срца, не само језиком или умом својим, не само подношењем жртве да дођемо данас овде, или само стајањем овде, завапили и рекли: „Господе, помози ми, помилуј ме, умиј ме, опери ме, очисти ме, подигни ме, исцели ме, спаси ме“. Због тога смо данас ове, а не како бисмо видели овога или онога, већ како бисмо стали пред лице Бога живога. Кад станемо пред лице Његово, онда треба да знамо да Он не види само наша лица, већ и дубину нашег срца где се Он настанио, како каже данашње апостолско читање: ,,Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ“ (2Кор 6, 16). Треба да знамо да смо иконе Божије и да Бог хоће да станује у нашем срцу, само треба то срце да отворимо, а то се чини вером о којој говори данашња јеванђелска прича и жена Хананејка. Онда да и нама Бог каже, свакоме од нас: „О, велика је вера твоја“.
Ваша вера свакако није мала чим сте данас дошли овде, али немојте да останете затвореног срца када сте у Цркви. Срце се отвара, отопљава, загрева, када говоримо: ,,Господе Исусе Христе, помилуј ме“. Када признамо да смо грешни, Бог нас поново подиже и поново успоставља целовитост нашег бића. Боже, дај! Да до краја службе останете тако достојанствени како бисмо на крају пререзали славски колач и наставили да разговарамо, и да се дружимо, како би Христос био међу нама! Амин!
Одлуком Његовог Високопреосвештенства Митрополита немачког Григорија, дужност манхајмског пароха и настојатеља храма Светог Симона Монаха у Манхајму преузео је са 1. октобром 2025. године протојереј-ставрофор Стојан Барјактаревић. Отац Стојан је ту дужност преузео од протојереја-ставрофора Марка Јовановића, досадашњег пароха манхајмског, који је испунио услове за одлазак у старосну пензију.
