U nedelju petu po Pedesetnici, 28. jula 2024. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop diseldorfsko-berlinski i Mitropolit nemački g. Grigorije je, po blagoslovu Arhiepiskopa mostarsko-trebinjskog i Mitropolita zahumsko-hercegovačkog i stonsko-primorskog g. Dimitrija, služio svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Preoblaženja Gospodnjeg u Sutorini uz sasluženje sveštenstva iz više eparhijȃ Srpske Pravoslavne Crkve.
Nakon pročitanog jevanđelskog odeljka Mitropolit Grigorije se obratio prisutnima. Besedu Njegovog Visokopreosveštenstva donosimo u celosti.
„U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin!“
Draga braćo i sestre, kao i svaki put, i današnje Jevanđelje govori o tome kakav je naš Bog, ali i pomalo kakvi smo mi ljudi. Ako se zamislimo nad današnjim tekstom i događajem koji je opisan, videćemo kako Bog projavljuje ono na čega smo mi ljudi najviše pozvani – ljudskost.
Neka dva čoveka su u toj meri bila zaposednuta, da su živeli po grobovima, i bili toliko nasilni, kako to Jevanđelje predstavlja, da niko nije smeo putem u njihovoj blizini da prođe. Isusa, pak, koji se našao na tom putu dočekuju pitanjem zašto je došao pre vremena da ih muči. Oni znaju za najavljivani dolazak Gospodnji, opšti sud, recimo tako, no oni sada ističu „prevremenost“ Njegovog dolaska. Gospod, ne obazirući se na to, čini ono na šta se niko od nas ne bi usudio – prilazi im kako bi ih spasao. Vršeći i na ovaj način svoje božansko delo, spasava, ne svađajući se, isceljuje ne nadjačavajući se ni sa kim. Ne pokazuje nadmoć ni u kom smislu, niti da je pametniji, niti da je jači, za svoj zadatak uzima da svakom čoveku da slobodu, mir, život, radost i spasenje. Demoni koji su zaposeli te ljude, opet, videvši Njegovu ljubav prema namučenim ljudima, mole da ih izgna u obližnje krdo svinjȃ kraj jezera. Pogledate, draga braćo i sestre, kako je zlo istovremeno i opasno i bespomoćno: sa jedne strane, svima nam je jasno koliko je njihovo prisustvo pogubno, ali, sa druge strane, oni su utoliko bespomoćni što ne mogu da postoje samostalno, makar to bilo i krdo svinja, kako je to u ovom slučaju.
Recimo i to, ali vrlo oprezno, čovek kao ikona Boga živog je najpoželjnije staniše za demone. Sada zaposednuto krdo svinja nije moglo da izdrži demonsko prisustvo, te su životinje pojurile u jezero i utopile se. Ljudi koji su čuvali svinje odlaze u grad i objaviše šta se dogodilo. Paradoksalno na neki način, svet kome svinjari (οἱ δὲ βόσκοντες), kako kaže naš tekst, odnosno, stočari objavljuju ovu vest reaguju tako da Isusa mole da napusti njihov grad. Umesto da se obraduju što je među njih došao Spasitelj koji očigledno ima vlast i nad demonima, nad zlom, oni ga mole da ide iz njihovog kraja. Hristos na tu njihovu molbu i napušta krajeve gergesinske. Čudesno, draga braćo i sestre, za nas hrišćane, Hristos odlazi, te recimo to tako, On nikada ni sa čim ne ugrožava ljudsku slobodu, do mere povlačenja, ako je primereno tako reći. Opet, sa druge strane, uvek nam dolazi u susret kad god Ga zamolimo, simvolično rečima molitve, da dođe i da se useli u nas, da nas očisti i spase. On uvek dolazi.
Eto, braćo i sestre, šta nam ovo Jevanđelje govori: otkriva nam se neizmerna dobrota Božija, čija sila i snaga se i nad demonima pokazuje kao delatna, odnosno, nad zlom. Istovremeno, otkriva nam se i to koliko nas Bog voli – toliko da je uvek spreman da nam dođe u susret, da, simvolima Jevanđelja, ide našim putem, ma kakav on bio, kako bi nas našao, odnosno kako bismo Ga sreli. Kako bi nas očistio od svake nečistote i kako bi nas spasao. Neka da Bog da tako bude, da se očistimo od svake nečistote, da izađe svako zlo iz nas, a da u nas uđe milost i dobrota Božija, te da i mi budemo jedni prema drugima dobri i milostivi! Neka tako bude! Amin!“
