У суботу, 29. јуна, Епископ хумски г. Јован,викар Његовог Вископреосвештенства Архиепископа диселдорфско-берлинског и Митрополита немачког, је у парохији Сретења Господњег у Розенхајму служио свету архијерејску Литургију, уз саслуживање протојереја-ставрофора Слободана Милуновића, протојереја Филипа Милуновића, јереја Драгише Јеркића и ђакона Арсенија Јовановића.
Након прочитаног јеванђелског одељка Епископ Јован се обратио присутнима. Беседу Његовог Преосвештенства доносимо у целости:
„У име Оца и Сина и Светога Духа!“ Драги оци, драга браћо и сестре, нека нам је срећан овај велики и дивни празник – Видовдан! Нека нам је срећан овај празник којим нам се очи отварају да видимо и даље и дубље! Нека нам је срећан овај празник којим нам се од Господа дарује да увек изнова видимо шта то значи следити истини! Једна једина истина постоји, стварна и крајња, изнад свих других, а то је наш Господ Исус Христос. Он је пут, истина и живот. Њега следећи свети апостоли и сви остали верни Господу следбеници, међу њима многи мученици, као и преподобни и богоносни оци и матере наше, посведочили су ону истину коју су сведочили свети богоносни апостоли, а то је да је на Цркву Господњу сишао Дух Свети, и да благодат Духа Светога пребива на Божијој Цркви, и да они који следе јеванђелске заповести, и живе јеванђелским животом, већ сада и овде имају искуство васкрсења из мртвих. Сви они који су се ослободили покајањем од било какве страсти и везаности за материјално или личност или идеологију, за било шта, дакле, од тога, сви они који су одрешени, слободни су у Господу и имају искуство васкрсења из мртвих. А они који имају искуство васкрсења из мртвих, као што су га имали свети апостоли и сви свети, пре свега Пресвета Мајка Божија, па и свети кнез Лазар који је био у ситуацији дилеме да ли да се одрекне овоземаљског живота или сачува било какву везу са земаљским, одабрао радије да умре него да се одвоји од вољеног Господа Исуса Христа, добро знајући да одступање од овоземаљског живота заправо није губитак, већ стицање живота. Тако, попут Господа Исуса Христа, и Лазар је упутио молитву, јер другачији није ни могло бити, за своје џелате и мучитеље. То исто је урадио и свети првомученик и архиђакон Стефан. Сви истински хришћани имају љубав према својим гонитељима и непријатељима јер знају да сви они који имају било шта негативно у себи, било какву мржњу, су заправо робови греха, док душа која је чиста и слободна од греха и страсти, има сажаљења према онима који пребивају у тами. Нека је слава Господу који је удостојио нашег светог кнеза Лазара највећег достојанства мученичке смрти и сведочанства за веру његову! Нека би његовим молитвама, просвећујући наше умове и срца, дао нама свеблаги Господ – благодаћу Духа Светога – да увек, у свим животним ситуацијама, препознамо божанску вољу. И ако некада заборавимо и сметнемо то са ума, подсетимо се изнова јеванђелских заповести. Држећи се њих, ми се, драга браћо и сестре, ослобађамо од страси и смрти. Нека нам је благословен овај празник и нека нам данашње причешће тајнама Господњим буде на спасење и живот вечни, да Господ нахрани небеским хлебом сваког од нас по мери и на начин наше потребе у овом тренутку! Да нам Господ да да сви једни другима од срца све опростимо, да се у срцима смиримо, и да се нађемо достојнима и смиреним слугама Господњим и онима који пре свега желе будуће царство Божије! Амин!“
