U subotu, 29. juna, Episkop humski g. Jovan,vikar Njegovog Viskopreosveštenstva Arhiepiskopa diseldorfsko-berlinskog i Mitropolita nemačkog, je u parohiji Sretenja Gospodnjeg u Rozenhajmu služio svetu arhijerejsku Liturgiju, uz sasluživanje protojereja-stavrofora Slobodana Milunovića, protojereja Filipa Milunovića, jereja Dragiše Jerkića i đakona Arsenija Jovanovića.
Nakon pročitanog jevanđelskog odeljka Episkop Jovan se obratio prisutnima. Besedu Njegovog Preosveštenstva donosimo u celosti:
„U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!“ Dragi oci, draga braćo i sestre, neka nam je srećan ovaj veliki i divni praznik – Vidovdan! Neka nam je srećan ovaj praznik kojim nam se oči otvaraju da vidimo i dalje i dublje! Neka nam je srećan ovaj praznik kojim nam se od Gospoda daruje da uvek iznova vidimo šta to znači slediti istini! Jedna jedina istina postoji, stvarna i krajnja, iznad svih drugih, a to je naš Gospod Isus Hristos. On je put, istina i život. Njega sledeći sveti apostoli i svi ostali verni Gospodu sledbenici, među njima mnogi mučenici, kao i prepodobni i bogonosni oci i matere naše, posvedočili su onu istinu koju su svedočili sveti bogonosni apostoli, a to je da je na Crkvu Gospodnju sišao Duh Sveti, i da blagodat Duha Svetoga prebiva na Božijoj Crkvi, i da oni koji slede jevanđelske zapovesti, i žive jevanđelskim životom, već sada i ovde imaju iskustvo vaskrsenja iz mrtvih. Svi oni koji su se oslobodili pokajanjem od bilo kakve strasti i vezanosti za materijalno ili ličnost ili ideologiju, za bilo šta, dakle, od toga, svi oni koji su odrešeni, slobodni su u Gospodu i imaju iskustvo vaskrsenja iz mrtvih. A oni koji imaju iskustvo vaskrsenja iz mrtvih, kao što su ga imali sveti apostoli i svi sveti, pre svega Presveta Majka Božija, pa i sveti knez Lazar koji je bio u situaciji dileme da li da se odrekne ovozemaljskog života ili sačuva bilo kakvu vezu sa zemaljskim, odabrao radije da umre nego da se odvoji od voljenog Gospoda Isusa Hrista, dobro znajući da odstupanje od ovozemaljskog života zapravo nije gubitak, već sticanje života. Tako, poput Gospoda Isusa Hrista, i Lazar je uputio molitvu, jer drugačiji nije ni moglo biti, za svoje dželate i mučitelje. To isto je uradio i sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan. Svi istinski hrišćani imaju ljubav prema svojim goniteljima i neprijateljima jer znaju da svi oni koji imaju bilo šta negativno u sebi, bilo kakvu mržnju, su zapravo robovi greha, dok duša koja je čista i slobodna od greha i strasti, ima sažaljenja prema onima koji prebivaju u tami. Neka je slava Gospodu koji je udostojio našeg svetog kneza Lazara najvećeg dostojanstva mučeničke smrti i svedočanstva za veru njegovu! Neka bi njegovim molitvama, prosvećujući naše umove i srca, dao nama sveblagi Gospod – blagodaću Duha Svetoga – da uvek, u svim životnim situacijama, prepoznamo božansku volju. I ako nekada zaboravimo i smetnemo to sa uma, podsetimo se iznova jevanđelskih zapovesti. Držeći se njih, mi se, draga braćo i sestre, oslobađamo od strasi i smrti. Neka nam je blagosloven ovaj praznik i neka nam današnje pričešće tajnama Gospodnjim bude na spasenje i život večni, da Gospod nahrani nebeskim hlebom svakog od nas po meri i na način naše potrebe u ovom trenutku! Da nam Gospod da da svi jedni drugima od srca sve oprostimo, da se u srcima smirimo, i da se nađemo dostojnima i smirenim slugama Gospodnjim i onima koji pre svega žele buduće carstvo Božije! Amin!“
