На празник Светог архиђакона Стефана, 9. јануара 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије началствовао је на светој архијерејској Литургији у храму Светог Јована Владимира у Минхену уз саслужење Епископа христупољског г. Емануила (Цариградска патријаршија) и свештенства више помесних православних Цркава. У току свете Литургије Митрополит Григорије је рукоположио у чин презвитера ђакона др Дејана Ристића.
Након свете Литургије Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости.
„Драга браћо и сестре, данас смо присуствовали божанској служби; данас смо присуствовали рукоположењу, тајанственом догађају у коме Дух Свети силази на онога ко бива рукополаган у чин свештенства, попут догађаја силаска Духа Светога током крштења. За силазак Светога Духа се молимо током целе божанске службе како бисмо се испунили Духом Светим. Ми, дакле, желимо да се испунимо животворним Духом, да се испунимо животом. Како је дивно данас говорио Владика Емануил, који нам је дошао из Берлина, а који нашег данас новорукоположеног презвитера познаје од његових дечачких дана, када је отац Дејан помагао у олтару у Цркви у Берлину, све се дешава по промислу Божијем. Тако, верујемо да ни данашње рукоположење није само Дејанов избор, или избор његових родитеља, него да је то избор самога Бога. То нам је необично важно. Изузетно је важно да верујемо да треба да служимо у ономе у чему смо, и да у томе у чему смо треба да се спасавамо. Данас је било изузетно пријатно служити захваљујући дивним појцима из хора студената при Одсеку за православну теологију при Минхенском универзитету где наш отац Дејан и предаје, али и његовим најближима са којима живи и дели хлеб: Јелени, Василији, Димитри, његовој мајци Вери, и у духу присутном оцу Младену, али и свима вама, драга браћо и сестре. Но, оно што је најважније, ова служба је дивна захваљујући присуству Светога Духа. Без Духа Светога ми смо као глинене лутке, са Духом Светим смо светлост свету, со земљи (уп. Мт 5,13-19), радост свету. Без Духа ми не можемо отићи даље од песимизма који је испеван у стиховима да смо земља, од земље, глине, саздани, и да у земљу одлазимо.
Толико са моје стране, драга браћо и сестре, хвала вам свима, посебно вашим дивним свештеницима који су прихватили оца Дејана, најпре као ђакона, а сада као и презвитера.Његов животни пут тек почиње, он сутра пуни тридесет година, и то је време када је најбоље да ступи на једну овако одговорну службу – службу свештеника. Мислим, иако то звучи шаљиво, човек је некако пунолетан тек са навршених тридесет година, а не са осамнаест како ми увек подразумевамо. Нека Бог да служи Цркви Божијој овде у Немачкој, где је одрастао и, што каже мудра реч још мудрије главе Владике Петра Петровића Његоша, да тамо где је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине. Тако ће Дејан једнога дана да се врати у Берлин, али за сада је са вама, драга браћо и сестре, у Минхену, и служиће на најбољи могући начин. У то се надамо, али што је најважније уздамо се у помоћ Божију. Нека тако буде! Боже, дај! Амин!“
