У храму Васкрсења Господњег Светосавска академија је по први пут прослављена у новој Светосавској сали. У Ноје Виду и Висбадену било је присутно много малих Светосаваца – дјеце.
Бесједа о Св. Сави 2025. године
,,Драга дјецо Светог Саве, Овог пута говорићу Вам о три теме које ме овог дана подсјећају на пут нашег првог архиепископа и просветитеља Српско, Светитеља Саву. Те три теме су љубав, измирење и жива грана винограда. Љубав је најљепша тема и најузвишенији идеал. Љубав је највећа жеђ сваког човјека. Љубав је вјечна. Из љубави према Богу Који Јесте Љубав, неизоставна је љубав и према човјеку. Ту јеванђелску љубав према Христу најмлађи син Стефана Немање, Растко, је као млад човјек унио у своје срце. Из те љубави према Богу Растко је постао монах Сава, и због тога је његов отац Стефан Немања постао Свети Симеон Мироточиви. Зато су отац и син, претходни владар и престолонаследник основали манастир Хиландар 1198. године. Ми смо једини народ у ком су се владар и престолонаследник замонашили и посветили. Љубављу Христовок вођен, постао је Сава 1219. године први архиепископ Српски, и својом љубављу према Богу и човјеку, и свом роду, основао је, дакле, и Српску Цркву и Српску државу. 1220. у манастиру Жичи крунисао је свог брата Стефана, због тог названог Првовенчани, за краља Србије и тиме изидао неразрушиви темељ Српској држави. Овде ћу направити прелаз на другу тему о којој сам рекао да ћу говорити, а то је “измирење”. Ријеч ИЗМИРЕЊЕ у коријену ријечи садржи ријеч МИР која проистиче из љубави. Љубав дарује мир. Без љубави нема мира, отуда ријеч немир или просто-проширено: немање мира. Нас све, све људе, највише интересује мир, а немир изазива муку и патњу. Бог Љубав, Васкрсли Христос каже: Мир свој дајем вам. (Јн 14,27). Пошто је Свети Сава био храм Духа Светога и Љубав царовала у њему он је свима око себе даровао мир, Мир Божији. Постао је помиритељ, измиритељ. Измирио је браћу своју завађену и то тако што је храбро пред Господом, попут цара Давида, када је враћао Ковчег завјета у постојбину, Свети Сава је мошти Светог Симеона узео из манастира Хиландара и понио их у земљу Србију да измири завађену браћу Стефана и Вукана. И измирио их је. Синови Симеона Мироточивог су се помирили изнад моштију свог оца. Заборавили су све браћа закрвљено завађени и покајали се. Без љубави Божије нема мира, без мира Христовога нема измирења. И послије толико вијекова и данас је исто. О, Српски народе! Измиримо се, сјединимо се изнад моштију нашег родоначелника Светог Симеона Мироточивог! Одбацимо распру и омразу, сви видимо какав храм је никао на пепелу од моштију Светог Саве на Врачару. И у овом нашем храму Васкрсења Господњег и у сали Светог Саве коју радисмо сложно и завршисмо након десет година, први пут славимо Светог Саву у овој Светосавској сали. И на тај начин, најбољи између нас, мали Светосавци дјеца, попут Светог Саве Љубави исте, приводе нас овде и сада моштима Светог Симеона Мироточивог, и Светом Сави, да цјеливамо икону Светог Саве и Христовим цјеливом се измирбожимо. Драга дјецо, родитељи, браћо и сестре, нека неко навија за Звезду други за Партизан, трећи за Борац, али нека је Христос посреди нас. И јесте и биће. Будимо браћа, јер смо скупо плаћени. Крвљу наших предака, Крвљу Христовом. И трећа тема која је данас свима нама жива свеза са Светим Савом јесте лоза Светог Симеона Мироточивог, која је 1204. године никла из празног кивота Св. Симеона Мироточивог. Чудесна та лоза која је феномен јер рађа грожђе и након 820 година од кад је никла, изникла је из љубави и мира Св. Саве, и од тих грожђице многи бездетни родитељи добијају дјецу. И завршићу са закључком: ако наставимо Светосавским тј Јеванђелским путем стицаћемо Љубав и Мир Христов. Те на крају, послије Љубави и Мира: рађаће се дјеца. Даће Бог да се испуни благослов Св. Николаја Жичког: да се сложимо, обожимо и умножимо! Свети Саво ти помози! Срећна вам слава Свети Сава!