НОВОСТИ, ФРАНКФУРТ

Торжествена литургијска прослава Видовдана у Франкфурту

У храму Васкрсења Господњег у Франкфурту свечано и молитвено прослављен је празник и успомена на Светог кнеза Лазара и српске мученике од Косова до данашњих дана. Беседом верном народу обратио се отац Симон Туркић коју вам достављамо у прилогу. Након Свете Литургије у црквеним просторијама уприличен је састанак са драгим гостом наше цркве свештеником Михаелом Мелом референтом за екумену евангелистичке цркве у Франкфурту и чланом Регионалне евангелистичке управе, а тицао се ,,Дана цркве 2021. године“.

У храму Светога апостола Луке, свештеник Неђељко Ђокић служио је празничну Литургију у молитвеном присуству вјерног народа.

Видовдан – Бесједа оца Симона Туркића

Светитељи су нас наши учили и уче да онај ко мисли да живи у ,,погрешном времену“ не исповједа Јеванђеље. Пословица да ,,свако вријеме има своје бреме“ је исправна и оптимистична. Ако смо узели ,,бреме Христово“, ништа нам није поразно и страху се не предајемо.

1389. година била је прије 631 годину.

Шест и по вјекова, дакле, прошло је од боја после којег је свако дијете Србиново прво о њему учило. Свих ових протеклих вијекова, и година које ми живимо, сви ми смо од малена знали за 28. јун 1389. Тај догађај и сјећање на њега одржало нас је као народ. Величанствена жртва свенародна увезана је у народној души за страдање Христово. Причешћени Господом наши преци на челу са Светим кнезом Лазаром излазе у сретање Женику Христу. ,,Одлазимо да се не вратимо“, опраштају се са свијетом и својим најмилијима. И треба да знамо да у историји није било таквог боја! Лажу вас они који кажу да је то мит и легенда! Није, драга браћо и сестре! Једино су тада у историји у једном боју погинула два владара! Свети Лазар је постао великомученик кроз своју часну смрт а султан Мурат погубљен од великог јунака Милоша Обилића. Али није то печат битке, него је пут Лазара и Срба уцртан свима нама косовским бојем. То је пут Голготе и Васкрсења. Пут страдања и мучеништва ка Царству небеском. Пут Истине и Правде. Јеванђеље Христово исповједио је Свети великомученик кнез Лазар водећи причешћени народ који је чинио војску Христову. Он је поступио онако како нас вјера учи. Морао је да брани и то је учинио мужествено и храбро. У њему су други виђели примјер, лучоноши Васкрсења и стамено кренули на пут без повратка кући али зато кроз небеске двери у вјечни Јерусалим. И када нам кажу да славимо пораз, одмах се сјетимо ријечи Светог апостола Павла који пише да се у немоћи/слабости нашој сила Христова показује. Они који мисле да је бој на Косову био пораз и слабост наша, варају се, јер су наши преци у овом боју прославили Христа. И све су нас свезали уз Царство које је увијек и до вијека. И свих ових вијекова наш народ је опстао и стоји наспрам пријетње овог свијета пратећи Лазара, љубећ изнад свега Христа. Не мрзећ никога, не тражећ освету. Бранећи светињу не нападајући иког. Наша Црква нам је мајка, како тада, тако и сада. Коме није – ни Лазар му није сој. У Цркви се причешћујући и присаједињујући Христу с миром одлазимо у арену свијета и прижељкујемо да сав живот наш овде буде предавање Христу. Да, као они око Лазара будемо препознати од Оца Небеског као Његови. Очишћени Духом Светим, покајани и смирени. Љубећи и непријатеље, и желећи да и њима оно што мисле да је сила и освајање и окус горког плода; буде не на смрт и погибао него на покајање и живот вјечни.

Да ли су звонила звона Нотр Дама послије наше побједе на Косову не знамо. Али знамо да данас звоне! Почујмо звона са Немањића пирга у Франкфурта! Значајније је да она звоне данас, када прожимајући небеса и вјекове спајамо себе у Цркви у сабор Светих у Христу. Радујемо се великомученику цару Лазару и молимо га да умоли Бога за нас. И сада 28. јуна 2020. сјећајућ се 28. јуна 1389., да сви заједно обећамо: ,,Обећавамо Царе Лазаре да је наука Христова и Васкрсење Христово наш пут и наша побједа!“ И какво год вријеме и бреме наше одговор је исти: ,,Исус Христос, Бог отаца наших“. То је косовско распеће и косовски пут. Голгота, сараспеће Христу. Да би саваскрсли са Њим. Живимо с Њим, Њему да бисмо и кад умремо живи били у Њему. То је Лазарев завјет. Немањића темељ.

Нека би Господ молитвама Светог великомученика цара Лазара свима нама подарио чврсто исповједање вјере у Оца и Сина и Светога Духа и да знамо да ће све ово, сва ова искушења проћи ,,…јер земаљско је за малена царство“, и наступиће вјечно и благословено Царство Свете Тројице. Амин.