Помаже Бог, драга браћо и сестре!
Радујемо се са свима вама и благодаримо вам, што сте, у тренутним условима, својим молитвеним учешћем подржали нашу узајамну потребу за заједничком молитвом, нашом литијом, коју обављамо сваке недеље, свако испред своје иконе, свог породичног заштитника у свом дому. Молимо се Господу да прими наше молитве, услиши наша мољења и подари свако добро свим људима.
Данас прослављамо пету недељу Часног и Великог поста. Прота Неђо ће служити Свету Литургију у постојећим условима (један свештеник и један појац). Полако, али сигурно, приближавамо се Празнику над празницима, Васкрсу. Ову свету недељу црква је посветила Марији Египћанки. Свете службе у петој недељи пуне су подстицаја на подвиг покајања. Једно од најдубљих, најтежих и најдужих покајања принела је Господу управо Марија Егићанка. Не могавши ући у храм Бога Живога, схватајући да ју Бог одбија као недостојну, спознаје сав понор свог пада, чује зов Божији, који позива на покајање и одлази у пустињу, у изолацију, да жртвује себе Богу. После дугогодишње борбе у пустињи, где је са успехом савлађивала сваки грех у себи, излази као победница, коју Господ награђује славом вечности, која ево, кроз векове траје и најупечатљивији је образац покајања.
Изолација, то је данас поново актуелна реч. У изолацији, нарочито пустињској, нема сусрета са другим људима, осим са самим собом. То је заиста велики подвиг. Изолација, коју ми проживљавамо данас, није одлазак у пустињу, већ је на кратко бежање из модерне цивилизације, технолошки напредне, урбане потрошачке средине, пуне тварних уживања и чулне насладе, у наш дом, нашу малу цркву. У тој и таквој изолацији пружа нам се прилика преиспитивања себе и својих досадашњих дела, као и могућност сусрета са Богом, који се огледа у лицима и љубави наших ближњих.
Услови живота, који су данас на снази, за многе су тешки. Овакви, непознати услови производе код многих разне облике страхова. Страх од болести, страх од неизвесности, егзистенцијални страх и ко зна какве још страхове. И поред свега тога, иако то није лако, не смемо, драга браћо и сестре, да се уплашимо.
Главни лек за сваку врсту страха је вера у Бога. Вера из љубави, а не из принуде. Таква вера према Богу, дала је Марији снаге да преживи у најтежим условима овоземаљског живота, али и да јој Бог отвори врата раја и награди је вечним животом. Како бисмо победили тај страх, који нас често ломи, потребна нам је вера у Васкрслог Христа. Вера у непрестану Божију љубав. Вера једних у друге. Потребна нам је вера која није статична, него вера која иште, тражи и куца на врата Божија јер „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.“ (Јеванђеље по Матеју 7, 7-8). Оваква вера је спасоносна у сваком времену, па и у времену у ком смо заражени, неко вирусом, неко разним информацијама, неко мржњом, неко политичким обманама, неко страхом од разних теорија, које нам се свакодневно намећу.
Вера из љубави покреће и нас и наше парохијане, да сачувамо заједницу једних са другима, и свих нас заједно са Богом. Зато се захваљујемо свима који учествују у недељним кућним молитвама, који су своје домове претворили у храмове, у којима молитва непрестано траје и у којима помињемо једни друге и тиме сведочимо да даљина, одвојеност, самоћа, ништа не могу човеку, који има вере из љубави, да се у молитви сети ближњега.
Позивамо све вас, који учествујете у нашим заједничким молитвама, да пренесете своја лепа осећања вашим сродницима и пријатељима и тако их охрабрите, да и они у недељу, у 10 часова, стану испред својих икона и свој дом, јутарњом молитвом, претворе у храм Божији и на тај начин буду део наше заједнице.
Објављивањем фотографија желимо, пре свега да видимо радосна лица других, као и да пружимо подршку свима онима који су усамљени, свима онима који страхују, како бисмо им, као браћа и сестре, посведочили да смо у молитви са њима и да нема потребе за страхом, јер је Христос међу нама.
Поздрављамо вас речима блаженопочившег Патријарха Павла који каже : ,,Ако је Бог са тобом, чега се бојиш? Ако није, чему се надаш?“
Ваши свештеници прота Неђо и отац Младен Јањић
Келн, 04.04.2020.г.