Duhovna tribina organizovana je u subotu, 30.9.2023. godine, povodom 44 godine svešteničke službe i odlaska u starosnu penziju protojereja-stavrofora Neđe Janjića.
Česti su ispraćaji u starosnu penziju. Za takve prilike uobičajeno je da kolegijum sa svečanom večerom, uz druženje i veselje, isprati svog kolegu u starosnu penziju.
Međutim, koga to ispraćamo u starosnu penziju sa duhovnom tribinom, koja iako održana u Sabornom hramu Parohije kelnske, nije okupila samo kolegijum, samo poštovaoce i familiju, već je tako upriličena da na njoj besede Mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Joanikije, Episkop diseldorfski i nemački gospodin Grigorije i desetine visokoprečasnih protojereja.
Svojim životom po svedočenju učesnika tribine, smiren, tih i povučen sveštenik, svojim životnim podvigom i trudom sabrao je ovaj sveti sabor, ne radi sopstvene promocije i veličanja sebe. Naš otac, prota, duhovnik, Neđo Janjić, jedan je od onih o kakvima čitamo i slušamo, od onih koji su, po svedočenju Mitropolita Joanikija, u epskim pesmama opevani, koji su podnoseći nepravdu i stradajući bili inspiracija i za druge. Među njima prvoj, njegovoj supružnici i sapodvižnici našoj majki, protinici Alki, a zatim i njihovoj deci, prvo telesnoj u porodici a potom i nama deci duhovnoj.
Naš prota Neđo privukao je svojim životom, svojim trudom kao sveštenik, ove izbrane svedoke svoga podviga da povodom odlaska u starosnu penziju, pred punotom crkve i pred svima posvedoče o kakvom je delatniku na njivi Gospodnjoj reč.
Osim besede preosvećene gospode arhijereja naše crkve, čuli smo svedočanstva i Igumana, Protojereja, braće i saslužitelja našega prota Neđe koji su na razne načine, svako svojim rečima ispovedali jedno isto, a to je istina i svedočanstvo o vrlinskom životu i služenju našega prote.
Tople reči ljubavi o našem proti, koje nisu bile laska, već svedočenje, učinile su po doživljaju našeg Vladike Grigorija, od hrama Vozdviženja Časnog Krsta u Kelnu, jednu toplu kolibu na Nišićima, koju greje nevidljivi oganj ljubavi Božije. Zaista, ovo sabranje je za povod i razlog imalo odavanje zaslužene počasti našem proti, a milošću Božijom i molitvama našega prota Neđe bilo je prilika da predokusimo radost carstva nebeskog, u kome se svi jedni drugima radujemo, u kome svi jedni druge činimo većima čašću. Istorijski događaj, sa učesnicima o kojima će buduća pokolenja Srba i pravoslavnih tek govoriti i poučavati.
Dragi prota Neđo, neka je slava Bogu koji proslavlja one koji Njega svedočiše i proslaviše među ljudima, neka je hvala i blagodarenje Bogu i vašim molitvama što ste i nas prisutne učinili pričasnicima blagodati koju primaju smirene i verne sluge Božije.
Zahvalni parohijani kelnske Parohije
