На Видовдан 28.06.2020. у храму Светих српских Новомученика у Фридрихсхафену, служена је Литургија поводом храмовне славе. Богослужењу је присуствовао велики број верних који су дошли на заједничку молитву поводом великог празника српског православног народа и славе својих патрона. Литургију је поред надлежног свештеника оца Милорада служио и старјешина храма у Нирнбергу протојереј Илија Ромић. Након заамвоне молитве отац Илија је пререзао славски колач са кумовима славе. Кумови славе били су чланови одбора ЦО Фридрихсхафен.
Отац Илија честитао је вјерницима њихову крсну славу обраћајући се ријечима:
Драги људи,
Нека Вам је благословен данашњи дан и Ваша слава. Дан у којем се сјећамо Св.Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика.Сјећамо се дана и крсне жртве Светог Цара Лазара и његове војске када је давне 1389. на Косову пољу рекао једно вјечно ,,ДА“ своме Господу Исусу Христу и похитао у загрљај њему и свим праведницима који обитавају у Царству Небеском у које ћемо сви једном доћи.
Чули смо у Јеванђељу упечатљиве ријечи гдје се каже какво је око твоје тако ће бити и тијело твоје. Или ће свијетлити као свето Лазарево тијело после битке окупано у сили благодати Божије. Или ће нам тијело бити саблажњиво и само гледати шта да једемо и како да се обучемо и у томе ће нам проћи живот. Какво око имаш и како гледаш такав ти је и живот и вјера.
Можете замислити какво је изгледало то јутро пред косовски бој. Када је свети Цар устао , погледао око себе и видио да су сви вождови и кнезови разједињени. Несрећни Бранковић је већ штампао свој новац надајући се да ће политичким преварама доћи на власт, свима завладати, имати свијетле хаљине, изобиље у храни и живјети дуго и све бити у реду. Свети Кнез је знао да је једини спас у његовом Господу Исусу Христу и Царству Његовом, јер земаљско је за малена Царство а Небеско вазда и довијека. За бој су се спремали сви светим причешћем на сваком мјесту на Косову. Сваки војник је приступио светој чаши и причестио се јер је знао да је ту Господ. Након тога сви су изашли пред Турке којих је било многоструко више и сви знамо како се бој завршио.
Ни у једном народу на овом свијету не постоји оваква прича, да један народ са својим владаром изађе у бој на поље и сви дају живот за Христа. Ко смо ми данас? Чији смо ми наследници? Ко је нас родио? Не знамо драги људи. Али сигурно је што нам каже Свето Јеванђеље, да смо ми пуно данас почели да гледамо шта ћемо појести, попити и како ћемо што дуже поживјети. Нека би се Свети кнез Лазар молио пред престолом Господњим да и ми мало повјерујемо у оно што је он вјеровао, па да опет уз Христа постанемо велики народ што заиста и јесмо. А народ Божији јесте Црква Православна и изабрани народ Божији око којег ћемо и ми бити ако Бог да када Христос доће у свој својој слави заједно са светим кнезом Лазаром и свим српским мученицима и радоваће се у вијекове вијекова амин.
