Када су блаженопочившег руског патријарха Алексеја II питали шта је најтеже у његовом животу, који је био мукотрпан и славан, он је одговорио да је у животу не само хришћанина већ сваког човјека уопште најтеже заправо бити и стајати на првом мјесту. Тако је и наш патријарх, који је доживио лијепу и дубоку старост, велики број година стајао на првом мјесту, и као ректор Призренске богословије, и као епископ нишки, и као патријарх српски. Не можемо ни замислити колико је било тешко предводити друге, али блаженопочивши патријарх Иринеј је истрајао у свакој служби која му је била додијељена. На нама је сада да се молимо Богу за његово упокојење, али и да разумијемо колико је одрицања и труда било потребно да би се на тим одговорним мјестима одстојало и опстало.