У недељу Антипасхе – Томину недељу, 01. маја 2022. године, прослављена је торжествено храмовна слава храма Васкрсења Христовог у Франкфурту.
Свету Литургију, сем надлежних свештеника, служили су прота Братислав Божовић и, од скоро, четврти франкфуртски парох о. Александар Марковић.
Послије Литургије подељено је шездесет захвалница истакнутим члановима и удружењима на подручју ЦО Франкфурт.
Потом је одржан културни програм на ком су учествовали: група малих фолклораша – дјеце из Српског културног центра Офенбах, Ана и Мартина из црквеног хора извеле су више етно песама, народни гуслар Илија Палдрмић отпјевао је уз гусле песму ,,Небесна литургија” Светог владике Николаја. Чланови Допунске школе српског језика организовали су фарбање васкршњих јаја у порти храма. Био је припремљен и заједнички ручак по угледу на агапе-вечере љубави.
Кум овогодишње славе био је г. Радослав Лукић са породицом, а за идућу годину кумства се прихватио г. Саша Цветковић са породицом.
Беседа оца Симона старешине храма:
Два корака Христова!
Христос васкрсе!
Заиста васкрсе!
Замислите, драга браћо и сестре сцену: Распет Христос на Крсту, мноштво свијета испод крста као подивљали морски таласи који су тражили Његово Распеће и на Велики Петак ужасно викали: Распни Га, Распни!…
Исус Христос Син Божији и Син Човјечији, истински Бог и истински Човјек, Богочовјек, посматра са Крста ту трагичну светину и сатанско безумље, у непрекидној заједници са Оцем и Духом Светим, ишибан од оних којима дође, ишамаран од оних који Га не примише, незлобиво Јагње Божије, примивши крајње смирење и унижење, узвикну са Крста: опрости им Оче, не знају шта чине!
И ускоро затим: Оче у Руке Твоје предајем дух свој!
Бог Који је сишао са Престола Славе као Човјек умире на Крсту….
Али, зашто у Томину недељу то јест: прву недељу по Свијетлој недељи причам о Великом Петку?
Јер дан је Васкрсења, радујмо се људи, Пасха је Господња, Пасха!
Из смрти у живот и од земље к небу Христос Бог нас Преведе, побједничку пјесму пјевајући.
И то је Истина која је темељ постојања свијету, историји, и логици.
Наиме; два Христова корака учинила су могућим превођење нас к небесима.
Исус је послије свог Оваплоћења требао да учини два највећа и судбоносна корака која су запечатила свијет и открио људима најдубљу тајну Божије неисказиве Љубави.
Он, коначно, открива не “шта је Бог, него “Ко је Бог” – “Ја Сам Истина, Пут и Живот”, само је Он имао и само ће Он заувијек имати право рећи. Он Који Јесте исти и јуче и данас и заувијек.
Први корак који је био незамислив, несхватљив и био непретпостављив свима и сваком живом бићу а на жалост посебно ономе ”који је створен по Његовом Лику”, дакле човјеку, било је Свето Распеће.
Апостол Тома, привремено је посумњао и на једном мјесту каже: “кренимо и ми за Јерусалим да изгинемо с Њим”, и то послије Христових ријечи да Му ваља поћи у Јерусалим и да ће ту пострадати.
Тома се опирао таквој одлуци Христовој, али није скренуо с пута Јеванђеља, бунило се створење људско у њему које је уплашено, јер још не зна тајну испуњења Божанске икономије спасења рода људског. Побунио се у себи сваки ученик Христов, јер су очекивали цара у земаљском смислу и помисао страшна која важи и сада па све до краја времена испуни их: Предаја!
– Па Он се предаје добровољно!
– Учитељ полази да страда и збуњени у невјерици прате Га, надајући се некаквом обрту, по слабости наше људске природе!
– Ваљда неће тако бити!
– Како је могуће да дуго и предуго чекани Месија буде побијеђен и понижен!
– Ко Њега може понизити!
И у Јерусалиму бивају свједоци да се све испунило, што им је унапред рекао Спаситељ Христос: потребно је да се то све деси, “да се испуне сва писма и сви пророци”..
Јер ”што Бог каже, тако и бива!
Други и најславнији корак Христос чини “у трећи дан по Писму”!
Други корак неодвојив од првог затвара круг тајне и открива Живог Бога: Оца и Сина и Светога Духа!
Јер: “Васкрсе Господ и стропошташе се непријатељи Његови, васкрсе Господ и Истопише се непријатељи као восак од лица огња”.
Као што су туговали они који љубљаху Исуса свим срцем на Велики Петак, неупоређујуће се радују Васкрсу.
Јер васкрсењем Својим свијетлим Господ расплињује сваку сумњу као што Сунце растјера маглу.
И они што видјеше, прогледаше и радоваше се!
Тома Апостол дотиче прстима својим ране на ребрима његовим и вјерује!
Кличе: Господ мој и Бог мој!
Испуни Се!
Показа Се!
Прослави Се!
Заиста је Христос побједио гријех, смрт и ђавола!
Заиста је с нама до свршетка вијека!
Он Син Божији са Оцем и Духом Светим!
И ми Му данас кличемо: “видјевши страдање Христово поклањамо се Његовом тридневном Васкрсењу”.
Уосталом, ево нас сада, драга браћо и сестре данас сабраних у Васкрслом Христу да Му се радујемо и једни другима, у Њему сабрани.
У храму Васкрсења Господњег у Франкфурту ми православни Срби, дјеца Светог Саве, Светосавци свједочимо: Христос васкрсе! Заиста васкрсе.
Уздижемо ми малени у овој великој и лијепој земљи заједно с вјером и надом велељепни храм који нам показује какви требамо бити јер није битно какви смо свана него нам душе требају бити као унутрашњост храма, живописане Духом Светим и требамо сви постати, покајани од сумње, гријеха и себељубља, о коначно, постати храмови Духа Светога. Све нас призива Господ!
Одбацимо злу мисао, осуђивање, и све, баш све, што нас чини неподеснима да нам срце размекша и отопли благодат Духа Светога.
То нас учи и историја овог храма у коме смо.
Ово је десета Слава коју славимо у овом храму и као што послије посних година наступе дани велике утјехе, дочекали смо да данас утјешимо себе и промјенимо себе Васкрсењем Христовим!
Можемо, по слободи свог избора да сумњамо ако желимо, али имамо ли више икаква права на то!
Побједничка пјесма: Христос васкрсе се непрекидно поје, без обзира на све наше бриге, страхове и недоумице.
Узалуд нам вјера да не би Васкрса.
Пошто Христос јесте васкрсао из мртвих постанимо и ми неустрашиви у врлини и смирени, својом љубављу према Христу и ближњима, читав остатак свог живота: свједочимо Васкрсење Христово.
Плод те наше промјене јесте милосрђе и љубав.
Данас имамо Сабор код нашег храма!
Колико смо могли, потрудили смо се да храм украсимо до сада.
Сви ми заједно.
И зато ћемо појединим члановима наше Црквене општине подијелити Захвалнице наше Цркве, са благословом нашег духовног ова владике Григорија.
Сав приход од данашње Агапе – Трпезе љубави биће намјењен даљем украшавању храма.
Стасидије су довршене и имамо још мало чекати па ће красити простор испод Византијског појаса у храму.
Хвала Вам свима драги вјерници што сте своју љубав према Цркви и Господу показали на дјелу!
Хвала свим Светосавцима који су данас дошли и срчано нам помажу!
Богу хвала и слава у вијекове вјекова!
Христос васкрсе!
Заиста васкрсе!
